У Бечеју се толико далеко отишло, да је престао да се обележава Дан ослобођења града, а најважније општинско признање више није „Осмооктобарска“, него „Првоавгустовска награда“ по новом Дану општине 1. августу. Међутим, у последње време је, ипак, посвећена већа пажња удружењу које окупља антифашистичке борце и поштоваоце народно-ослободилачке борбе.
С променом статута републичког СУБНОР-а, који је променио име у Савез удружења бораца ослободилачких ратова, борци из деведесетих година добили су равноправни статус. О томе је било речи на прес конференцији Општинске борачке организације Бечеја у чијем раду је активно учествовао и члан Општинског већа Дане Мандић.
- Предстоји нам организација Изборне скупштине, па ћемо све активности око нове регистрације реализовати у склопу тог посла. Дужну пажњу ћемо поклонити и борби за историјску истину о свим ослободилачким ратовима, као и статусу инвалида ратних дешавања – рекла је Јелена Чешљевић, нагласивши да после дужег времена борци имају подршку локалне самоуправе и да су им реновиране просторије.
В. д. председник општинске борачке организације у Бечеју Милун Чокоровић, учесник ратних дешавања деведесетих година, изнео је задовољство што је његовим саборцима признат статус борца.
- Радимо на томе да се сазна истина о учешћу наших бораца у ратовима деведесетих година, да се поправи њихово материјално стање, поготово оних који су се са ратишта вратили с телесним инвалидитетом, а радимо и на томе да се одреди дан када би се одавао помен свим жртвама ратова деведесетих – рекао је Чокоровић.
Милан Башић, бивши председник ОО СУБНОР Бечеј заложио се за предлог да се резервне војне старешине повежу с борачком организацијом и на тај начин постану њихов саставни део.
- Борачка организација је у сарадњи са локалном самоуправом и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе, успела у настојању да се обнове нестале бисте бораца на спомен-обележјима, тако да је од пет биста, четири враћено на постаменте – потврдио је Дане Мандић и најавио да предстоји обнова спомен- обележја Зид смрти у центру града, где су новембра 1941. и јануара 1942. године стрељана 23 родољуба.
В. Јанков
