одржане у уторак, саопштено је да је Радио Бела Црква приватизован. Почетна цена за продају 100 одсто капитала који Општина Бела Црква има у приватизацији износила је 18.684 евра. У поступку јавног надметања постигнута је тек нешто виша цена у износу од 19.000 евра колико је преко заступника понудио првопласирани понуђач Јовица Буркић.
Радио Бела Црква је основан 1996. године, као пословна јединица Центра за културу, а од 2001. егзистира као јавно информативно предузеће. Од 2008. године, када му је званично додељена фреквенција, емитује се на 92,4 мегахерца, покрива територију општине Бела Црква и у моменту приватизације има петоро запослених: в.д. директора, тонца, водитеља, новинара и административног радника. Емитује 18 сати програма дневно на српском језику и једном недељно једносатне емисије на чешком и ромском језику.
Радио користи просторије у згради Центра за културу и од имовине располаже антенским стубом и студијском и емисионом опремом купљеном у последњих осам година. О купцу Јовици Буркићу за сада се зна да је из Банатске Паланке, месне заједнице у општини Бела Црква и да живи и ради у Аустрији, а да се тренутно не налази у Србији.
Пре закључења уговора о продаји капитала, са проглашеним купцем, Агенција за приватизацију је у обавези да, у складу са Законом о приватизацији и Уредбом о условима, поступку и начину продаје капитала и имовине методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем, затражи мишљење од Министарства финансија, Управе за спречавање прања новца о непостојању сметњи на страни купца за закључење уговора. Такође, пре закључења уговора, у складу са Протоколом о сарадњи, закљученим између Агенције за приватизацију и Регулаторног тела за електронске медије, Агенција за приватизацију је у обавези да затражи мишљење од Регулаторног тела за електронске медије, о постојању односно непостојању стања којим се нарушава медијски плурализам од стране проглашених купаца.Тек након добијања тих позитивних мишљења Агенција за приватизацију ће са проглашеним купцем закључити Уговоре о продаји капитала.
М. Витомиров
