Читава Америка, у пакету с остатком света, с нестрпљењем ишчекује да се прелепи Викторијини анђели прошетају једном од вероватно најскупљих писти, ако би се уопште и кренуло са сабирањем овог више него уносног модног бизниса. А по принципу „колико пара, толико и музике“, од овог се fashion спектакла сваке године очекује пуно, тачније више него лане у најмању руку...
Ако је веровати експертима, организатори овог пута (за разлику од прошлогодишњег фијаска у Шангају) нису разочарали; свега је било сасвим довољно да се оправда зашто овај шоу вреди све те милионе зелембаћа. Реално гледано, није им лако. И аматерима је јасно да доњи веш баш и не оставља не знам какав и колики простор за креативност; не можете тих неколико шарених троуглића представити не знам како другачије и оригиналније и потребна је врхунска машинерија достојна Холивуда како би се пажња, сад већ у фазону „све смо видели“, прилично размажене публике у сали, затим гледалаца испред ТВ екрана и, наравно, оних на мрежама, задржала у друштву Анђела. Лепо лице и затегнута тела одавно нису довољни. Бар не ако имате амбицију да пажњу „купите“ на дуже од пар секунди. За то вам је у данашње време неопходно мало више саржаја и „дешавања“.
Ове године је у том „садржинском“ смислу нагласак стављен на разноликост&различитост; Викторијини анђели у Њујорку су славили „другачије“ понајвише због бројних критика које су пристигле у међувремену, а тичу се чињенице да су ранијих година пистом доминирали топ модели искључиво беле пути, свемирских пропорција и плаве косе. Како би то исправили, овом приликом ревију је носио већи број (и даље дугоногих) косооких и тамнопутих манекенки, а звезда вечери (уз, наравно, модни муст хаве - сестре Белу&Ђиђи Хадид и Кендал Џенер) била је Вини Харлоу, манекенка која је померила пуно тога када је о прихватању различитог у модној индустрији реч.
Након ревије селебови су се онако „на гомили“ пребацили на велики парти и чинило се да је ружичастим тепихом који их је дочекао пре шампањца и јагода и, наравно, сузе Адријане Лиме којој је ово била последња ревија на којој је прошетала у чипки све са анђеоским крилима, стављена тачка на овогодишњу ревију. Кад оно, Анђели опет у проблему...
По реакцијама младих дама широм света, чини се да Викторијини анђели (овог пута у свим бојама, али не и величинама) ипак нису били довољно различити. Наиме, манекенке које се неколико месеци пре ревије преселе у теретану и живе на води и мало безмасног сира не би ли достигле идеал који је за већину смртница немогуће достићи, изнервирале су неколицину XL даме, које су у јавност изашле са захтевом да се овај секси веш убудуће „по правилима друштвене коректности“ прави и у њиховој величини. И – појавио се нови проблем. Не могу рећи да не разумем реакцију „обичних“ дама; довољно је да се сетим себе и како сам ја реаговала када сам пре неких 15 година први пут на VS ревији видела бразилску манекенку Жизел; ходала је пистом као божанство које је нетом сишло с неке далеке планете међу нас смртне и несавршене. Моја прва реакција: за то и такво најсавршеније тело на свету и ја бих зачас искројила пар крпица. Па, на њој би све било прелепо! Није морала још и да шета том бајковито „скројеном“ пистом како би ме на то подсећала. Тако савршену ни медији је нису дирали превише. Управо супротно – помогли су у томе да прелепа Бразилка и остали Анђели постану институција у свету како секси доњег рубља, тако и читавој модној индустрији. Нешто као први шопинг избор сваке жене која би пожелела да се осећа секси и заносно. Бар у машти. И то је као бајка донедавно сасвим фино функционисало. Да се разумемо, већина „обичних“ жена не само што нема тело за поменути веш, већ им ни новчаник није „прилагођен“. Једино им је машта и била достатна овог савршенства....
Но, с растом популарности друштвених мрежа, горућим питањима различитости која су стигла и до модног света, као и појавом неких нових брендова доњег веша, Викторија Сикрет данас све више подсећа на неки застарели барби свет, који припаднице миленијалаца изгледа не прихватају. Њима су деведесете године прошлог века и секс симболи из тог времена, по свему судећи, нека тамо далека прошлост, с којом не могу и не желе да имају додирних тачака. У преводу, не пада им на памет да се савију, а слична је ситуација (бар за сада) и на другој страни – ВС не одступа од барбике. И, ето, простора за неке нове брендове (један од последњих је онај с потписом певачице Ријане) који су једва дочекали да на тржишту понуде широк избор дизајнерског и сексепилног доњег рубља за сваку (па и мање савршену) грађу тела.
Показало се оно што смо и раније знали - свака је величина лепа и свака жена може да буде секси и без фамозног ВС чипканог грудњака и тангица направљених у неколико микро величина. Не треба вам ни фотошоп, ни тело затегнуто као сајла (које ни стрије, ни целулит никада није видело) да бисте се осећале добро. И то је заиста тако. Све док је вама добро и док вас ништа не жуља. А кад је већ тако (а јесте), не постоји разлог ни да вас „жуљају“ Анђели. Па, зар није читава идеја различитости управо то – да будемо другачији и да за свакога (па и за оне мало савршеније) има места на овој планети?
Ето, на пример, мој пријатељ је одувек маштао о томе да постане пилот. Али, није. Разлог крајње једноставан - астигматизам. И шта сад, да крене да „напада“ пилоте који савршено виде... Знате шта, можда би се и бавио њиховим животима да нема свој и то богат и испуњен. А таквима, задовољнима својим животом, никада (чак ни пре миленијалаца, веровали или не) другачије није сметало.
Јасна Будимировић
