У почетку бисте смерно и без поговора ујутро старијим колегама доносили кафу и доручак, махом радили послове из категорије „мора неко“, а онда би вам се у неком тренутку судбина насмешила – стигао би неко „свеж“ и ви бисте му свечано препустили све те почетничке обавезе и задужења. Што би се рекло, дошло време да се „баците“ на каријеру и да полако кренете према „горе“; преко јуниора и сениора, до звезда, односно, кабинета и припадајућих позиција... И тако онда фино до пензије.
Данас су ствари заправо прилично компликоване. Ево, читам пре неки дан „стручно“ штиво у једном магазину о томе шта би све млад требало да предузме не би ли се запослио. Тако се, рецимо, креће од пола године фитнеса јер је, саветују стручњаци, за проналажење посла, фит фигура јако важна. Како кажу, мало се „омлитавело“ док се по библиотекама и читаоницама грејала столица у финишу, па је сада неопходно на брзака довести се у ред пре одласка на интервју за посао. Нико вас, цене експерти, неће схватити озбиљно ако „не држите до себе“; ако сте се физички запустили, тј. нисте растегљиви и у кондицији с којом бисте могли да се попнете бар на Монт Еверест. Поред тога, битна ставка су и друштвене мреже или у преводу све оно што „качите“ на своје виртуелне зидове. Пожељно је да то буду „паметни“ статуси, испуњени активизмима, којима ћете потврдити своју огромну жељу, такорећи страст, да допринесете не само миру у свету, већ и општем благостању. Наравно, може и блог да се пише. На пример, о томе колико је друштвено одговорно пословање важно за сваку компанију. Дакле, ништа фотке бивших фрајера и зезања с екипом; само озбиљни и брижљиво упаковани статуси, који ће фасцинирати будуће послодавце. Укратко, друштвене мреже ћете искористи на најпаметнији начин – за самопромоцију.
Један од важнијих фасцинатора, када је о потрази за послом реч, а није вештина да се направи савршен селфи, јесте и одговорајућа гардероба. То би у преводу требало да значи: „ташна/машна“ комбинација у којој ћете импресионирати све присутне на интервјуу за посао; у којој ћете изгледати довољно убедљиво да вам понуде макар да волонтирате, ако већ „тренутно нису у могућности“ да на сто изнесу нешто конкретније. Е сад, ту долазимо до „трицкy“ дела, то јест, до опасне клопке у којој би зачас могло да се оклизне о банану. Наиме, пођеднако су непожељне комбинације у „баш ме брига“ фазону (какав црни цасуал фридаy кад још ни посао немате) и оне „све ми боје лепо стоје“. Формула је негде између, па ви сад будите паметни. Ови искуснији имају и за овај проблем решење. Како кажу, магична формула је у следећем: Обуците се за посао који желите, а не који имате. Колико год сјајно звучала, не могу а да не приметим да је већ на друго „слушање“ ова формула заправо прилично неозбиљна. Пресвучени у одговарајући костим, као нешто мантрате и сад само да крену да пљуште пословне понуде. Има ту мало и имитативне магије, ако мене питате. (Па, донедавно су сличном методом кишу призивали...)
Отприлике као кад сам имала неких пет година па сам се свакодневно „пресвлачила“ у ликове које сам замислила да ми одговарарају тог дана. Сећам се како сам се једном приликом, у жељи да будем балерина, умотала у завоје од главе до пете. Потом сам се као права „лабудица“ попела на столицу и кренула да се савијам и „ломим“ у нежне позе. Но, пала сам са столице и сломила руку! С гипсом на руци, врло брзо сам спознала да је бити балерина, колико год се успешно маскирали, много више од одговарајућег костима.
А док размишљате о томе која би дужина сукње, висина штикле и степен уштирканости кошуље дали најбоље резултате, стручни савет је да се позабавите израдом мотивационог зида. За оне којима баш није најјасније о чему се овде заправо ради, појашњење да је у питању нека врста колажног приказа живота који неко прижељкује. Када једном „окачите“ своје снове, жеље и надања на зидић, потребно је још само да се максимално фокусирате и подесите фреквенције. И нема везе, поручују експерти, ако се ово - још једно мантрање и бајање у којем само недостаје бацање пасуља - растегне и на неких годину, две; нема везе што сте и даље без посла и пара, важно је да, сада већ добрано фит, скоцкани и усмерени - истрајете.
За оне који се питају где се у овом бизнис водичу денуло образовање и оно што млад човек без посла зна да ради, напомена да о томе у овој стручној експертизи (баш као у још неколико на које сам налетела) нема ни слова. Као, канда, баш и није толико битно. Или је, можда, тек мање важно од „интерпретације“, слике коју неко о себи неуморно и несебично нуди. Што бољи, шаренији и у већој резолуцији привид/слика (у, како неки воле да јој тепају, „билборд“ економији) већа је и шанса за добијање посла из снова.
Ако мене питате, потпуно заслужено. Толико се нарадити на дизајнирању и промоцији „новог и успешног“ себе јесте пројекат вредан пажње, који је ето неко спреман и да плати. Још само да им пође за руком да убеде своје нове колеге да понешто од оног што су тако фино пласирали док су аплицирали за радно место знају и да ураде. То је већ, рекла бих, у данашње време пројекат вредан и пензије...
Јасна Будимировић
