Оболели се лече и у другим болницама у Војводини, али је тешко рећи колико мушкараца сваке године има ову болест, јер не постоји национални регистар. Доцент др Саша Војнов са новосадске Клинике за урологију наводи да је европски просек три до четири оболела на 100.000 становника, а може да се каже да се и број оболелих у нашој земљи уклапа у европску статистику.
Од рака тестиса најчешће оболевају мушкарци који имају између 20 и 40 година и они могу да оболе од две врсте ове болести.
– Мушкарци у двадесетим годинама оболевају од несеминомског рака тестиса који је лошији, малигнији, док они који имају 30 и 40 година најчешће добијају семиномски тип. Постоји још једна врста болести, која погађа мушкарце старости од 60 до 70 година, али ови тумори нису малигни и јако су ретки - каже за “Дневник” хирург уролог доцент др Саша Војнов.
Рак тестиса није често обољење и чини један одсто свих тумора мушкараца и око пет одсто уролошких тумора. Узрок настанка болести није јасно дефинисан, али се чешће јавља код оних мушкараца који имају неспуштене тестисе. Спуштање тестиса се ради у детињству, а у Новом Саду се захват изводи у Дечјој болници, али проблеми настају због температуре и притиска мишића, што оштећује ткиво.
– Примећено је да рак тестиса чешће добијају и они који имају проблем са брачним стерилитетом, када су мушкарци разлог. Код њих се чешће јавља рак тестиса, али не значи да ће свако ко не може да има децу добити рак. Такође, постоји и фактор генетског наслеђа, а ако је неко добио рак на једном тестису, има већ шансе да га добије и на другом. Такође виши људи чешће оболевају од ове болести, него нижи - наводи др Војнов и негира да болест може да настане као последица ударца или пак ношења тесних фармерки.
Пацијенти некада осећају промену и примете увећање тестиса, али не реагују месецима, па и по годину дана. Када дођу код лекара, обично већ имају метастазе на плућима.
– Дешавало се да пацијенти дођу са тестисима који су и по 15, 20, па чак и 30 сантиметара велики. Тешко је рећи због чега нису дошли одмах када су приметили промену. Неки су из мањих места, па им је то представљало препреку, а има и оних који мисле да је то нормално. Има пацијената који знају да толико увећање није добро, али опет имају неки свој разлог због којег нису раније дошли. Када се јави температура и када већ имају метастазе, онда дођу – наводи др Војнов.
По његовим речима, најбоље је јавити се лекару што пре, док је болест у почетном стадијуму и не захвати крвне судове, а таквих је око 70 одсто тумора који се оперишу у новосадској Клиници за урологију. Мада ни то што болест није захватила крвне судове не значи да нема метастаза.
– Пацијенти треба да се јаве свом изабраном лекару и ураде преглед туморских маркера из крви АФП, БХЦГ и ЛДХ, уз ултразвук тестиса. Ради се и ЦТ снимак стомака и плућа. Сама болест се лечи тако што се скида тестис, а након операције се добија хемиотерапија - објашњава овај хирург и напомиње да се некада ради нова операција, уколико треба да се уклоне лимфне жлезде, а тада се поново добија и хемиотерапија.
Добра вест је да су тумори тестиса најизлечивији тумори у урологији, а др Војнов наводи да је успешност лечења код семиотских тумора од 90 до 95 одсто, док је код других нешто мањи проценат. Чак и са метастазама, постоји шанса да се пацијенти опораве.
Две године након добијања хемиотрапије, пацијенти не смеју да добију дете. Коме је сачуван један тестис, након две године може да има децу. Уколико некоме треба да се одстране оба тестиса, што није ретко, може да да уради криопрезервацију сперме у банци сперме. Последица оваквих операција су суве ејакулације, али др Војнов каже да пацијентима остаје очувана сексуална функција.
За операцију рака тестиса не постоји листа чекања, пошто је углавном реч о младим људима и ове операције се сматрају хитним. Др Војнов каже да ни један пацијент са тумором тестиса неће чекати.
– Једном месечно сваки мушкарац може да уради самопреглед тестиса и ако примети неку промену нека не чека – поручио је др Саша Војнов.
Љубица Петровић
Фото: Р. Хаџић
Симптоми
Пацијенти се јављају онда када нешто напипају, али др Војнов каже како најчешће напипају неку физиолошку ствар, а не промену која би упућивала на рак. Симптом који упућује на болест је када се напипа неки чвор, који је тврд и постепено се увећава. Некада може и да изгледа као упала.
