И поред постојања Националне стратегије за младе и мера које су у ту сврху предвиђене, тим Уједињених нација у Србији, Делегација Европске уније у Србији, Мисија ОЕБС-а у Србији и Канцеларија Савета Европе у Београду су донеле закључак да и поред тога што се смањује незапосленост, код младих она остаје висока, а њихов неповољан положај на тржишту рада не напредује.
У њиховом заједничком саопштењу, достављеном медијима, наводе да према последњим подацима о радној снази, незапосленост младих је двоструко већа од опште незапослености.Како су истакли, посебно забрињава чињеница да су млади узраста од 18 до 30 година у највећем ризику да буду погођени и сиромаштвом.
Положај маргинализованих група младих, попут младих Рома и Ромкиња, је посебно тежак, јер у одређеним прописима, као у Закону о јавном здрављу, нису препознати на изричит начин као осетљива група, наводи се у саопштењу.Кажу да здравствена заштита, посебно у руралним подручјима, није једнако доступна свим грађанима и грађанкама, самим тим ни младима из руралних средина.
"Када је у питању ментално здравље младих, чак 45 одсто њих је изјавило да је константно забринуто због нечега, а 28 одсто да им се дешава да често заплачу, док више од половине њих наводи да је у протекле две године доживело бар један стресни догађај", пише у саопштењу.
Истраживање је показало и да осећање потпуне безвредности наводи чак 12 одсто ученика/ца, док седам одсто ученика/ца наводи да им се дешава да размишљају о прекидању живота."Иако се не може поуздано утврдити тачан број, подаци Европског статистичког завода показују да Србију месечно напусти више од 4.000 људи, а годишње 51.000, углавном младих што је отприлике једна цела општина у Србији на годишњем нивоу", истичу.
Како би млади у Србији остварили своја права и већу аутономију, међународне организације сматрају да младима треба понудити подршку која је за њих смислена, која омогућава њихову самосталност и оснаживање.Наводе и да је неопходно да се млади слободно изражавају и да се схвате као пуноправни доносиоци одлука о сопственом и друштвеном животу.
У саопштењу се наводи да се млади са инвалидитетом суочавају са додатним препрекама у наставку образовања или запошљавању на отвореном тржишту рада."Сви млади људи, без обзира на свој идентитет, укључујући етничку припадност, религију, политичко опредељење, економски и друштвени статус, као и сексуалну оријентацију, треба да уживају једнака права, слободе и заштиту", закључак је међународних организација са седиштем у Србији.
Кроз програме тих организација пружа се подршка хиљадама младих у Србији и региону, унапређују се политике и законски оквири, и тако се глас младих оснажује.
"Неопходно је да млади остану препознати међу најважнијим групама носиоца људских права, јер чине једну од најрањивијих, али и најснажнијих популација у промовисању вредности различитости и солидарности. Порука је јасна - млади нису сами и млади су важни", наводе у саопштењу.
