Газде не хају ни за плате ни за обрачунске листиће

Савез самосталних синдиката Србије и УГС „Независност” затражили су од Министарства рада и Инспектората за рад да хитно реше проблем неисплаћених плата и недостављања запосленима

 обрачуна зарада и накнада зарада, такозваног платног листића, указујући на то да се тиме крши Закон о раду. Наиме, указали су да је постало масовна појава да послодавци који не исплаћују зараде – не дају ни платне листиће, тако да запослени имају још већи проблем да остваре своје на папиру гарантовано право и судски наплате потраживања проистекла из радног односа.

Председник Савеза самосталних Синдиката Србије Љубисав Орбовић је на седници Социјално-економског савета указао на то да су послодавци прву годину од почетка примене Закона о раду поштовали обавезу да, чак и када не исплаћују плате, дају радницима обрачунски листић, али да су последњих месеци почели то да избегавају . Орбовић је упозорио и на то да су судови сада спори и да не журе да одмах решавају радничке захтеве, чак ни када они имају комплетну документацију на основу које се одмах може наплатити, с обзиром да је платни лист извршна исправа, заостала плата.

Челник самосталаца изнео је и податке о фирмама које радницима не дају обрачунске листиће, наводећи Грађевинско предузеће „Ратко Митровић”, „Мостоградњу” АД Београд, Млекару Велика Плана, „Агрокооп” из Суботице, ЈКП „Комуналац” Бабушница, ЈКП „Лазаревац”, ЈКП „Комуналац” Власотинце, ЈКП „Бели извор” из Врњачке Бање, ЈКП „Градско гробље” и „Градске тржнице” из Крагујевца.

– Интересантно је да су од тих десет предузећа, шест јавна комунална, која у сваком случају не би смела да не поштују Закон о раду, а камоли буду ти који предњаче у његовом кршењу – рекао је Орбовић.Ресорни министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику Александар Вулин објашњава да је на основу обрачунских листића за исплату плата до сада готово 5.000 радника успело да од газде наплати зараду и да је за ту намену исплаћено 158 милиона динара. Министар је поново позвао послодавце да редовно радницима издају обрачунске листиће, али и раднике да користе своје законско право.

– Позивам послодавце да радницима дају обрачунске листиће, али и раднике да користе то своје законско право – истакао је Вулин. – Послодавци који се не придржавају законске обавезе да редовно радницима дају обрачунске листиће могу платити казну и до два милиона динара. Обрачунски листић је доказ на суду и има снагу извршне исправе јер тако радници могу наплатити своја потраживања, односно добити неисплаћене плате, и због тога је он толико битан и важан.

Министар тврди да се, како време од почетка примене Закона о раду одмиче – а он се примењује 14 месеци – повећава број радника који на основу обрачунског листића траже своје заостале плате, као и да се приметно смањује број послодаваца који законске прописе не поштују.– Држава се чврсто бори против злоупотреба у тој области и санкционисаће све оне који се не придржавају прописа. Инспекција је свакодневно на терену, а радници треба да искористе могућност да затраже заостале плате судским путем, за шта им не треба помоћ инспектора рада – закључио је Вулин.

Према подацима које је недавно изненла Живка Пржуљ с Катедре за људске ресурсе Београдске банкарске академије, свега 170.000 запослених у приватном сектору прима плате на време у дан. У Србији око 650.000 запослених прима плату са закашњењем од једног или више месеци, док око 50.000 не прима плату готово никако.

Љ. Малешевић
 

Лако и до заостале плате и до отказа

На крају месеца послодавац има обавезу да изда обрачунски листић, чак и ако нема новца за исплату плате. На обрачунском листићу треба да пише укупна зарада, радни сати, минули рад и све друге надокнаде. Уколико послодавац не испуњава ту обавезу, довољно је да га радник пријави и без судског спора наплати своју плату, али само под условом да на његовом рачуну има новца. Велики део радника у Србији зна за ту могућност, али такође зна и за последице таквог поступка. С једне стране, плата му треба сваког месеца, а с друге, зна да након судске наплате њему у том предузећу више места нема. То је разлог због којег се мањи број радника одлучује да судски наплати своју муком зарађену плату.  

 

EUR/RSD 117.7842
Најновије вести