Жалби има, а потрошачи највише притужби имају на квалитет обуће, одеће и беле технике.
Дакле, закон постоји, права и обавезе и потрошача и трговаца се знају, али још увек је, кажу они који се баве заштитом потрошача, дуг пут да потрошачи остваре своја права и зато је најбоље да се кад је то потребно обрате удружењима која се баве заштитом потрошача.
- Иако је Закон о заштити потрошача постоји, потрошачи, заправо, мало знају о томе какава су им права и то није довољно да се упути ваљан и детаљан приговор како би се остварила потрошачка права - каже правни саветник у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марко Драгић. - Зато их ми увек саветујемо да се боље информишу и обрате некој од потрошачких организација.
Он указује да, уз закон, потрошачи заиста више знају о томе како да заштите и остваре права. Истиче и да то знају и трговци, који неретко, користе своје шансе да обману/преваре потрошача, односно проналазе начине да искористе потрошача.
- Потрошачи би требало да знају да се у року од шест месеци, ако роба није саобразна, имају право да захтевају повраћај новца, а производ се може поправити и заменити, али се у том року не може поправљати без писмене сагласности купца. Након истека шест месеци производ се може заменити или поправљати, али се не може остварити повраћај новца, осим у случају да је већ био на рекламацији - каже Драгић.
И Небојша Лазаревић из Центра за европске политике каже да потрошачи углавном знају каква права имају, али да компликована процедура правне заштите утиче на то да они веома тешко та права и остваре, те да потрошачи који знају каква су им права имају много веће шансе да их и остваре јер трговци у таквим ситуацијама устукну. По његовим речима, потрошачи у Србији се, према расположивим подацима које води Тржишна инспекција, најчешће жале на текстил, обућу и техничке производе.
- Пракса поводом ових рекламација је шаролика, од великог броја одбијања с једноставним образложењем да је роба неправилно коришћена, па до ефикасног усвајања рекламације и замене робе, што је по правилу више последица пословне политике трговаца него неког посебног дејства прописаних санкција - каже Лазаревић. - Мој савет је да потрошачи увек покушају да остваре своја потрошачка права јер у том случају раде и за себе, али и друге купце/потрошаче, као и да се обрате неком од удружења јер у сваком региону постоји регионални центар заштите потрошача - каже Лазаревић.
Марко Драгић наглашава да потрошачи морају да знају и то да трговци имају обавезу да потрошачу/купцу пруже јасну, потпуну и тачну иноформацију о правима које имају и не смеју га доводити у забуну.
- Тако се, рецимо, дешава да потрошач дође да рекламира производ, а трговац га, уместо да му саопшти које су могућности на располагању, одмах упути у овлашћени сервис - и то је онда пример непоштене праксе - истиче Драгић.
Недавно је обележен Светски дан права потрошача, а том приликом је министар трговине Томислав Момировић рекао да је заштита потрошача на све вишем новоу.
- Министарство трговине иницирало је и вансудску заштиту потрошача наметањем обавезе трговцу да учествује у том спору, а заједно са сектором тржишне инспекције, у последњих годину и по дана спроведено је близу 8.000 поступака - рекао је Момировић. - Бројке јасно показују нашу решеност да у неколико нивоа пружимо заштиту потрошачима у остваривању њихових права, као и да је свест потрошача о заштити права све виши. То потврђује и то што се у Регистар „Не зови”, којим се потрошачи штите од непоштене пословне прексе, односно насртљивих трговаца - од почетка године уписало око 10.000 грађана.
Д. Млађеновић
Фото: pixabay.com/
