Путниковић уједно истиче да је Турски ток од великог значаја за енергетску стабилност Србије, и, у крајњем случају, већу могућност потрошње гаса у нашој земљи, и то из алтернативних извора, а не само једног.
Поводом медијских написа да се Турском току противи европска Енергетска заједница, Путниковић је за Танјуг објаснила да та заједница инсистира да се омогући конкуренција и да се диверсификују извори снабдевања гасом у Србији и Југоисточној Европи из Турског.
Али, истиче она, Србију то уопште "не погађа", јер је наша земља, како каже, законски регулисала изузеће новог гасовода од обавеза приступа тзв. "треће стране".
Бугарска, преко које би требало да стиже гас у Србију, испоштовала је, додаје Путниковић, све захтеве Трећег енергетског пакета ЕУ.
Путниковић за Танјуг каже да стога не очекује проблеме, да верује да ће сви договорени рокови за постављање гасовода бити испоштовани и да би гас из Турског тока могао да стигне већ за следећу грејну сезону.
Примедбе Европске заједнице она види као "једну врсту лобирања против гасовода Турски ток" и снабдевања Балкана из овог правца.
Наиме, Енергетска заједница тврди да нови гасовод није усаглашен са правилима ЕУ, која подразумевају конкуренцију, а то значи да Турским током не може да тече искључиво руски гас, већ и гас других произвођача.
Савет Агенције за енергетику Србије, међутим, марта прошле године донео је решење о изузећу новог гасовода од обавеза приступа треће стране и од обавезе власничког раздвајања делатности производње и снабдевања природног гаса.
"Србија је направила изузетак из Трећег енергетског пакета ЕУ, што је у складу са законским прописима у Србији, те, што се нас тиче, Енергетска заједница није у праву", истиче саговорница Танјуга.
Путниковић каже да та заједница такође инсистира на завршетку реструктурирања "Србијагаса".
Али, указује она, "Србијагас" није искључиви градитељ магистралног гасовода од Бугарске до Мађарске, којим ће ићи гас из Турског тока, већ је то фирма"Гастранс", у којој је "Србијагас" само један од акционара.
Подсећа и да је Енергетска зајеница на неки начин "продужена рука ЕУ, која је раније била противник градње гасовода Јужни ток".
"Сада је Бугарска, која је на траси Турског тока, испоштовала све захтеве Трећег енергетског пакета, а Србија је, поред сталног закупа, предвидела да остави одређени проценат гаса компанијама, које ће транспортовати гас, као и проценат за аукцијску продају или већ неке друге врсте продаје за слободно тржиште", каже.
Путниковић наводи да је коришћење Турског тока за допремање природног гаса до земаља региона од велике користи за све њих па и Србију, и може се очекивати да ћемо наредне зиме моћи да рачунамо на гас из Турског тока, каже уредница "Балкан магазина".
То је уједно од великог значаја за енергетску безбедност, стабилност и у крајњем случају већу могућност потрошње гаса у Србији, и то из алтернативних извора, а не само једног, каже Путниковић.
Истиче да је пуштања у рад деонице гасовода "Турски ток" пре два дана веома корисно за Турску јер је она један од највећих увозника руског гаса после Немачке, и потрошача природног гаса у Европи.
Поред "Плавог тока" који код њих функционише већ више од 10 година, а којим добијају 16 милијарди кубних метара гаса обезбедили су се са још једном цеви из Турског тока захваљујући чему ће добити још 15,7 милијарди кубних метара.
Истиче да ће Турска имати приход и од транзита гаса јер има капацитете који ће омогућити испоруку према европским потрошачима, пре свега Бугарској и Србији и даље ка Мађарској и Аустрији.
"То је битно за њих, али је битно и за земље у овом региону. И Србији је то битно јер добија алтернативни ланац снабдевања гасом", каже саговорница Танјуга.
Она наводи да да Русија са Украјином није потписала уговор око транзита гаса ове зиме имали бисмо проблем јер бисмо зависили искључиво од залиха у Банатском двору и евентуално испорука би ишла преко европског гасовода из Северног тока 1 или других гасних складишта у Европи.
"Добро је да је потписан продужетак транзита преко Украјине а наредне зиме кад профункцинише гасовод Турски ток тада ћемо имати два правца снабдевања и нећемо зависити од једне цеви", каже Путниковић.
Наводи да је Бугарска прилично отежала почетак градње, али да су на јесен прошле године почели да граде и већ се хвале тиме како граде пет километара цевовода дневно и да ће га завршити на пролеће, у мају или јуну.
Истиче да је реално за очекивати да тај посао заврше до лета или октобра и да ће моћи да нам испоручују гас за следећу грејну сезону.
"Неопходно је да се и код њих и код нас у наредној фази направи компресорска станица и пратећи инфраструктирни објекти који су неопходни за даљи транзит гаса даље из Србије у Мађарску, што Бугарска и најављујуе и битно је да ћемо ове зиме моћи да рачунамо на гас из Турског тока за Србију, а то значи енергетску безбедност, енергетску стабилност и у крајњем случају већу могућност потрошње гаса у Србији.
Истиче да је то од велике важности и за инвеститоре који ће моћи да рачунају да ће имати сигурно снабдевање природним гасом, а с друге стране, Србија ће имати приход од тразита гаса.
Наглашава и да треба имати у виду да Мађарска има добар цевоводни систем, али да касне са градњом новог и да укупно треба да изграде 80 км гасовода до 2021. године када ће бити спремни и да примају гас из Србије.
"Проблем Мађарске је што неће имати Србију као сигурног купца гаса и то што ће изгубити приход када профункционише Турски ток", наводи Путниковић.
Деоницом гасовода "Турски ток", који је отворен свечано ове недеље у Турској гас ће ићи од руске Анапе до турског места Кијикеј цевима испод Црног Мора.
Русија иначе гради Турски ток са два цевовода, а укупан капацитет је око 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње.
Први крак гасовода је намењен снабдевању домаћег тржишта Турске, а други за земље јужне и југоисточне Европе, док је капацитет сваког крака гасовода по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.
Други крак гасовода иде од Турске кроз Бугарску преко Србије, а затим даље до Мађарске, а у плану је да се настави према Словачкој и Аустрији.
И министар енергетике и рударства Александар Антић рекаоје да ће прве количине гаса из Турског тока потећи кроз магистрални гасовод у Србији у другој половини године, највероватније у октобру, када почиње следећа гасна сезона.
