Такође, омогућен је и застој у отплати обавеза које су доспеле у јулу, а дужник их није измирио. То је други пут да се обезбеђује мораторијум, а по речима гувернерке Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, током првог удара пандемије ту могућност користило је више од 90 одсто дужника.
Мораторијум се примењује на обавезе по основу кредита и кредитних производа банака, попут минуса и кредитних картица, али и неких других банкарских производа, а не примењује на обавезе за услуге платног промета – провизија за извршење трансакција, накнада за одржавање рачуна...
Банке / даваоци финансијског лизинга дужни су да физичким лицима, пољопривредницима, предузетницима и привредним друштвима до 31. јула понуде застој у отплати обавеза, а обавештење о томе објаве на својим интернет страницама, уз потпуну информације. Уколико дужник у року од десет дана од дана од објављивања обавештења не одбије понуду, сматраће се да ју је прихватио. Дужник може понуду о мораторијуму одбити електронским путем, путем редовне поште, телефона или у банци у року од десет дана од објављивања обавештења о понуди, али и одустати од примене мораторијума.
За време мораторијума, банка / давалац финансијског лизинга не обрачунава редовну (уговорену) камату на обавезе које доспевају током мораторијума. Банка обрачунава редовну камату на недоспели дуг, а износ редовне камате одговара износу камате који је важио пре ступања на снагу поменуте одлуке. Ако је дужник привредно друштво, банка / давалац финансијског лизинга може редовну камату обрачунавати и на износе главнице дуга који доспевају током мораторијума.
Када је у питању затезна камата, банка / давалац финансијског лизинга је неће обрачунавати на неизмирено потраживање доспело за време мораторијума. Уз то, према дужнику се неће покретати поступак извршења, као ни поступак принудне наплате, односно неће се предузимати друге правне радње у циљу наплате тих потраживања.
По престанку мораторијума, редовна камата равномерно се распоређује на период отплате (без приписивања главници дуга), који се продужава за период трајања мораторијума. Затезна камата обрачуната у току мораторијума на потраживања доспела пре мораторијума равномерно ће бити распоређена на период отплате (без приписивања главници дуга).
Банка / давалац финансијског лизинга ће начин обрачуна камате и нови план отплате, који обезбеђује потпуну информисаност дужника, продужен за период трајања мораторијума и доставити дужнику путем електронске или редовне поште, без додатних трошкова за дужника. Након достављања плана отплате, дужник може, у року од седам дана, захтевати да, уместо на тај начин, по престанку мораторијума измири све обавезе које су биле обухваћене мораторијумом или их измири по основу редовне камате која се обрачунавала за време мораторијума, уз продужење рока отплате кредита за период трајања мораторијума.
Током трајања мораторијума на обавезе по основу кредитних картица и дозвољеног прекорачења по текућем рачуну банка обрачунава редовну (уговорену) камату на искоришћени износ, док се важење дозвољеног прекорачења по рачуну, односно кредитне картице, продужава се за период трајања мораторијума.
– Нови мораторијум у отплати кредита не прави проблеме финансијској стабилности банака у Србији – рекао је генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић. – Банкарски сектор је ликвидан, стабилан, капитализован, а очекујем да ће после свих мера подршке које су у Србији спроведе бити мање клијената који ће се за њега определити. Мораторијум од три месеца банкарски сектор је изнео, сада је други, а у међувремену смо имали гарантну шему – где држава гарантује за кредите микро, малим и средњим предузећима и до сада је пласирано око милијарду евра, а очекује се још толико до краја године.
По речима професора Београдске банкарске академије Зорана Грубишића, нови мораторијум очекивана је и важна мера, која је првенствено усмерена ка томе да се одржи ликвидност комплетног система у контексту новонастале ситуације, продужене економске кризе и нешто лошијих очекивања у целој другој половини године.
Ступањем на снагу Одлуке о привременим мерама банка ће по свим трајним налозима обуставити исплате обавеза дужника које су обухваћене мораторијумом.
Дужници који не желе мораторијум немају разлога за забринутост јер је банка дужна, након што је клијент обавести о томе, да наплати обавезе доспеле након ступања на снагу Одлуке. Такође, дужници ће и након 10. августа моћи да одустану од мораторијума без било каквих последица. Исто важи и за дужнике који своје обавезе измирују путем административне забране: послодавци, односно Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, који такође од 28. јула треба да обуставе пренос новца на кредитне партије дужника све док их банка / давалац лизинга не обавести о томе да је дужник одбио мораторијум.
Ако дужници прихвате мораторијум, а послодавац или Фонд ПИО ипак пренесу новац по основу административне забране – банка / давалац лизинга у обавези су да дужнику у најкраћем могућем року омогуће располагање тим парама, исплату или пренос на рачун дужника код друге банке.
Д. Мл.
