Према речима директора Агенције за управљање лукама Србије Вука Перовића, овај пројекат промовише природно и културно наслеђе Смедерева, Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Костолца и Великог Градишта и огроман потенцијал који се отвара развојем водног саобраћаја и туризма Доњег Подунавља, који ће бити уцртани у туристичку мапу Европе и тиме се допринети њиховом развоју.
Прошле године је у наутичкој сезони било скоро 1.000 пристајања путничких бродова, што је за пет одсто више него 2016. године. Перовић указује да је све више бродова са јачом категоризацијом и бројем звездица на нашим пристаништвима.
- Процењује се да би Србија могла да приходује неколико десетина милиона евра годишње од домаћих и страних наутичара, бројних туриста – истиче Перовић за “Дневник”. - Уз то, када би наутички туризам на Дунаву заживео у пуном сјају сигурено би дошло и до економског развоја локалних самоуправа.
Приликом израде пројекта “ Пробуди Дунав” утврђено је да је, иако је Дунав потенцијално најисплативији саобраћајни правац с великим потенцијалом, наутички туризам у Србији присутан је у много мањем обиму него у Европи. Инвестиције у наутички туризам имају велику извесност исплативости, што потврђује чињеница да у укупним приходима од туризма у развијеним подунавским земљама ова врста туризма учествује и до 30 одсто.
Он напомиње да стратегија развоја водног саобраћаја у Србији за период од 2015. до 2025. године предвиђа изградњу 16 путничких пристаништа за међународни саобраћај.
- У развој пристанишне инфраструктуре на Дунаву од 2016. године до данас уложено је 130 милиона динара. Тим средствима обезбеђена је инфраструктура на шест путничких пристаништа на Дунаву. Стратегија предвиђа да се до 2020. године број бродова повећа за четири процента годишње, али се очекује и већи раст - каже Перовић.
Љ. Малешевић
