Истраживање је спровео сајт за запошљавање ИТ стручњака HelloWorld.rs и међународна истраживачка агенција Масми на узорку од 1.328 професионалаца и почетника у области ИТ индустрије.
Просечна плата у ИТ сектору је 1.600 евра, мушкарци зарађују, у просеку 1.700, а женама је просечна зарада 1.300 евра.
Скоро половина стручњака ради у региону Београда, где је просечна зарада 1.765 евра.
Просек у Војводини је 1.526 евра, у Јужној и Источна Србији - 1.225 евра, а најмање су плаћени ИТ стручњаци у Шумадији и Западној Србији и то 1.192 евра.
Истраживањем је утврђено да сваки четврти стручњак у ИТ област Србије улази само са завршеном средњом школом.
Резултати показују да у ИТ заједници преовлађују мушкарци, од 18 до 39 година, са стеченим вишим или високим образовањем.
Чак седам од десет запослених у ИТ-ју је задовољно својим послом и сматра своју компанију добрим местом за рад.
Тек око 60 процената испитаника спремно је да остане у истој компанији и у наредних годину дана.
Млади ИТ стручњаци послодавца мењају у просеку на годину дана, медиори у ИТ сектору се у последњој компанији задржавају у просеку 27 месеци, а сениори мењају компанију на 4,5 година.
Готово трећина као први разлог за промену посла наводе неадекватне плате, а битан фактор је и споро напредовање због кога 16 посто промени фирму.
Због боље пословне прилике 15 посто стручњака ИТ сектора у Србији мења посао.
По подацима Републичког завода за статистику, јулска просечна зарада у Србији је, без пореза и доприноса, износила 73.114 динара. Раст бруто и нето зарада у периоду јануар–јул 2022. године је, у односу на исти период прошле године, износио 13,4 одосто номинално, односно три одсто реално. У односу на јул прошле године, просечна нето зарада овог јула била је већа за 13 одсто номинално, односно 0,2 одсто реално.
Када је образовна структура у питању, у овој области не запошљавају се само високообразовани. Диплома није пресудна, већ знање.
У ИТ сектору Србије сваки четврти стручњак има завршену средњу школу.
Чак 55 одсто има завршен факултет или вишу, док 19 процената има завршене мастер и докторске студије.
Д. Млађеновић
