Наиме, ускоро би требало да буде усвојена уредба о паушалном опорезивању, а у скупштинској процедури је и нови закон о порезу на доходак грађана. Решења о годишњим обавезама паушални обвезници требало би да добију већ у јануару 2020. године.
Опорезивање паушалних пореских обвезника код нас је годинама било прилично хаотично. Решења су каснила, а обвезници су се жалили на превисоке намете. Што се тиче нових предложених решења, председник Удружења рачуноводствених агенција Војводине УВРА Јован Беара сматра да им недостаје оно што је за тај порез најбитније – једноставност.
Новина које су у процедури има неколико. Износ пореске обавезе за паушалне обвезнике израчунаваће модеран софтвер, с тим што ће порезници имати право да ураде корекцију обавеза. Олакшице, односно умањења обавеза, могу очекивати почетници који имају мање од 30 година и старији од 55 година, те особе с инвалидитетом. Нови прописи доносе и другачији начин обрачуна пореске основице, односно другачије коефицијенте. Обвезници који по новом обрачуну буду добили веће износе у решењима биће на известан начин заштићени, односно у наредне три године паушал неће моћи да буде виши од десет одсто од тог повећаног износа, гледано на годишњем нивоу. Наравно, део паушалаца ће по новом обрачуну добити ниже пореске обавезе, а дилеме о томе ко ће плаћати више паушалне обавезе, а ко ниже биће разрешене у јануару, када ће решења бити достављена преко портала Пореске управе.
Новине за занатлије
Нови прописи предвиђају да се прошири број делатности које ће плаћати паушални порез. У ту групу сада ће моћи да уђу, ако желе, и рачуновође, односно агенције које се баве тим послом. Осим њих, и значајан део оних који послују у ауто-бранши више неће морати да води пословне књиге већ ће моћи да порез плаћа паушално. То се односи на ауто-механичаре, ауто-лимаре и вулканизере, којима ће администрирање и испуњавање пореских обавеза бити свакако јасније, а могуће је и да ће им обавезе бити ниже него до сада.
Паушални обвезници се већ деценијама жале на то да порезници приликом обрачунавања обавеза не воде рачуна о средини у којој они раде. Ту неправду требало би да исправи нова формула за обрачун. Основица обрачуна убудуће ће се одређивати тако што ће се просечна плата у месту делатности где је обвезник регистрован помножити бројем запослених у месту, а потом поделити с укупном бројем становника. На тај начин ће се добити јаснија слика о економском потенцијалу. Осим тога, у обзир ће се узимати и зоне у којима паушалци послују, односно да ли неко има локал у најужем центру града или послује на периферији. Ипак, тај начин обрачуна биће нешто другачији за независне делатности, међу које спадају консултантске услуге, информатика, такси превоз. За израчунавања висне њихових обавеза користиће се републички просек зараде, односно број запослених на територији целе земље.
У Србији послује 110.000 паушалних пореских обезника, од тога бар половина у Војводини, који без сумње, с нестрпењем чекају нова решења.
Д. Вујошевић
