Од укупног износа свих одобрених кредита, под мораторијумом је 53 одсто, навели су за Танјуг у НБС-у. Додатни двомесечни предах у отплати кредита банци завршава се крајем септембра.
У НБС-у прецизирају да се тај застој односи на обавезе дужника које доспевају у периоду од 1. августа до 30. септембра, као и на доспеле неизмирене обавезе дужника у јулу. Објашњавају да је предах у отплати омогућен у односу на обавезе дужника по основу кредита и кредитних производа, на пример, дозвољеног минуса или кредитне картице, као и обавеза по основу других производа банке.
По престанку мораторијума, кажу у НБС, обрачуната редовна камата се равномерно распоређује на период отплате кредита и других производа и не приписује се главници дуга, а период отплате се продужава за период трајања мораторијума. Банка је, напомињу у НБС, дужна да свим дужницима који су користили мораторијум, ако је то примењиво с обзиром на врсту конкретног производа, достави нови план отплате путем електронске или редовне поште, без додатних трошкова за дужника. Тај план, кажу, обавезно се сачињава и доставља за кредит.
Осим опције да настави да измирује своје обавезе у складу с новим планом отплате, при чему долази до незнатног повећања рате, дужник има на располагању још две могућности када му ануитет остаје исти до краја отплатног периода.
У НБС кажу да су, пратећи снижавање референтне каматне стопе Народне банке Србије, просечне пондерисане каматне стопе на динарске кредите у паду од почетка године и, по последњим доступним подацима за јул 2020, та каматна стопа на динарске кредите становништву износи 8,2 одсто, а привреди 3,1.
Такође, и просечне пондерисане каматне стопе на евро и евро индексиране кредите су у паду у односу на почетак године и код становништва та каматна стопа износи 3,5 одсто, а код привреде 2,6.
Тако може измирити све обавезе по основу кредита које су биле обухваћене мораторијумом (све рате из периода мораторијума – главницу и редовну камату), односно да измири све обавезе по основу редовне камате која се обрачунавала за време трајања мораторијума, уз продужење рока отплате кредита за период трајања мораторијума.
Дужник се може определити за једну од наведених опција у року од седам дана по достављању плана отплате. У НБС подсећају на то да је и по престанку првог тромесечног мораторијума дужник имао на располагању три наведене могућности за измиривање обавеза.
Како је раније саопштено, приликом првог мораторијума 91 одсто дужника прихватило је застој у оптлати кредита.
Д. Млађеновић
