Он је гостујући на Телевизији Танјуг појаснио да то не значи да млеко мора да поскупи у продавницама али, како је рекао, сигурно има простора за повећање цене према фармерима.
Одговарајући на питање како код нас може да се достигне европска цена од 60 до 65 динара по литру он је рекао да би прво требало да се постави иста стартна позиција за наше произвођаче као и за европске, пре свега када је реч о цени хране за животиње.
А тај раст је код нас велики, истакао је он.
"Ситуација у млечном говедарству је тешка и ескалирала је поскупљењем енергије и хране за животиње, што наше млецно говедарство тешко мозе да превазиђе", навео је он.
Додао је да је пандемија допринела смањењу потрошње јер туристички објекти нису радили, а школе и вртићи су такође радили смањеним капацитетом, што је према његовим речима, додатно успорило развој млечног говедарста у Србији.
Навео је да индивидуална потрошња пастеризованог млека у Србији износи око 80 литара по становнику годишње, а са осталим млечним производима око 170 литара и да је Србија по томе у другом делу листе земаља Европске уније.
