Котрљање равницом: Хоби баштовани се латили семена, расаде, мотике...

КАЊИЖА: Производња поврћа малих хоби баштована, због пандемије изазване коронавирусом добила је ове сезоне на значају, јер су се у ванредним околностима многи латили семена, расада и мотике, да у сопственом дворишту и баштици уз мало труда дођу до јефтиније и здраве хране за своје потребе.
plastenik
Фото: Dnevnik.rs

Мали баштовани из Кањиже и околних потиских места, редовно се сусрећу, размењују искуства и сумирају учинак на својим поседима, па су пре неки дан обишли баште Калмана Бедеа, Гезе Мишколција и еко-газдинство Лиле Холо које је из хобија прерасло у комерцијану производњу здравог поврћа.  

Башта покретача Удружења малих баштована Калмана Бедеа из Кањиже је у неку руку огледна, па он предочава да се не сме дозоволити да баштованство које се проширило у време пандемије остане на садашњем нивоу, него га треба развијати.

Приметно је да многи који никада до сада нису обрађивали своје баште, или су то давно чинили, су у време ванредног стања и карантина, почели куповати расад поврћа и јављали нам се тражећи савете. У мојој огледној башти има више од 50 врста поврћа и воћа, па приликом сваког обиласка сагледавамо шта је добро а шта не, да би се мале баште што боље и рационалније обрађивале и домаћинима доносиле плодове, каже Беде.

Потенцијал малих башта је ове године искоришћенији, а Калман Беде наглашава да он много више вреди. Потсећајући на ранију тврдњу да чак 200.000 малих башта у Србији није искоришћено, наглашава да их треба обрађивати и ставити у функцију, јер представљају национално благо. Сада то, према његовом мишљењу, узима замах.

Фото: Dnevnik.rs

Људи су схватили за време ове пандемије, да када изађу у своју баштицу, заборављају све проблеме, нема секирације, на чистом су ваздуху и производе здраву храну. Веома је важно што су се старији људи, али и пуно млађих, укључили у покрет хоби баштована, истиче Беде, у чијој огледној башти је од раног пролећа до касне јесени сваки педаљ земље искоришћен, а поред баште има и мини фарму зечева.

Андраш Тобијаш из Аде је пре неколико година одлучио да на органски начин производи соју и кукуруз, али су парцеле биле на таквом терену са  подземним водама, да се послови нису могли одрађивати механизацијом, а ручно је било тешко изводљиво.

Без обзира што су парцеле биле у добром, здравом, природном окружењу, заштићене обалом реке Тисе и шумом, подземне воде су ометале посао па смо одустали јер је било неисплативо. Међутим, заинтересованост за производњу здраве хране није спласнула, па размишљам да покушам у другом делу атара. Дружимо се са старим познаницима, малим баштованима који се баве органском производњом у својим баштама, јер се и ми на окућници за сопствене потребе бавимо баштованлуком. Све што можемо, за исхрану породице производимо у башти, па не морамо на пијацу, али поврће не производимо на велико за продају. Вишкова којих буде код неког поврћа разменимо са познаницима. Било би добро да покрет малих баштована још више добије на значају, јер многи имају могућности да се опробају у баштованлуку, само је потребно да покушају. То изискује толико времена и физичке активности која је потребна сваком људском бићу због здравља, а и плодови у башти су резултат који није занемарљив, сматра Андраш Тобијаш.  

Сами своји баштовани постали су Ева и Имре Кочиш из Бачког Петровог Села. Имре прича да је имао две операције због карцинома, па је постао вегетаријанац и посветили су се производњи здраве хране.

Чуо сам за Удружење малих баштована, па сам им се прикључио, а за неколико година обилазећи произвођаче из малих биобашта, и у споственој башти коју обрађујем, много смо научили, тако да за сопствене потребе производимо поврће које се не прска хемијским препаратима. По струци сам крзнар и дуго сам обрађујући кожу и крзна радио са хемијом, тако да знам за њено штетно дејство. Наша башта није баш велика, али у њој буде таман толико поврћа колико нама треба, а неког поврћа претекне и за комшије и пријатеље, објашњава Имре Кочиш.

У башти породице Кочиш најзаступљенији су слатки кромпир батат, затим паприка, парадајз, тиквице цукини, боранија, грашак, а Имре напомиње да сам прави компост па то доприноси да је род добар.

Обрада баште помогла је да имамо мало рекреације, да смо у покрету, а поред тога сада знамо шта једемо. Јер, ако идемо на пијацу или продавницу, не знамо шта купујемо, колико је то поврће прскано хемијским заштитним препаратима. Пошто морам пуно да пазим на здравље, нашли смо себе у башти, а сусрети у оквиру Удружења малих баштована добро дођу да разменимо искуства, семена и расад, а баш одавде од Гезе Мишколција из Кањиже сам носио калем винове лозе, која је већ почела да рађа, каже Имре Кочиш, напомињући да је вредело што се упустио у баштованлук и због здраве хране и због физичке активности, па тек понешто од поврћа купују на пијаци. 

Текст и фото: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5848
Најновије вести