Котрљање равницом: Брање „вирџиније” почиње у свитање 

Берачи дувана сорте „вирџинија“ први поране у атару Кукујеваца, јер листове почињу да беру и пакују у касете на приколици већ у свитање, а кад се раздани и нестане росе већ се враћају кући.
Berba duvana/M. Mitrovic
Фото: М. Митровић/Берба дувана

На парцелама пољопривредног газдинства Душана Скорупана (49) од почетка јула листове дувана подбира десет сезонских радника из Босута, Вишњићева и Кукујеваца, па смо их захуктале у послу затекли у среду ујутро.

Душанова супруга Гордана Скорупан за воланом трактора, који се лагано без застоја котрља средином њиве, док је хитро прате берачи додајући нарамке листова двојици мушкараца на приколици, да их сместе и притегну у касете.

Док се није пре девет година посветила искључиво узгоју дувана, породица Душана Скорупана се бавила повртарством и у томе у селу био усамљен, па се преоријентисао на дуван увидевши да је то „боља прича“.

Фото: Милорад Митровић/Сушење дувана         

- Видео сам да су произвођачи дувана ојачали, а нисам тај који не зна и неће да ради, па смо започели производњу која функционише сасвим солидно, све боље и боље - сматра Скорупан. - Почео сам узгој дувана на пет хектара и две сушаре и како је време одмицало површине под „вирџинијом“ су повећане тако да сада производња иде на 15 хектара и седам сушара. То је када берба крене сасвим доста посла свих седам дана у недељи и неки већи обим производње за наше домаћинство неизводљиво.

У производњи дувана послови крећу од марта, када се под пластеницима заснива сопствена производња расада, који се негује до расађивања крајем априла и почетком маја, па се наставља шпартањем, окопавањем, заштитом и негом усева. Према речима Скорупана, то је обим посла који се углавном обави породично.

- До пре две године дуван се могао расађивати већ од 18.априла, а од тада се све мало пореметило. Прошле и ове сезоне у априлу и делом у мају било је хладно и са доста кише, што дувану не одговара. Због тога смо се мало уплашили, међутим, после је усев добро напредовао, потом је нагло засушило, али последње кише пре десетак дана је усев поново вратила на нормалан ниво - каже Скорупан.

Највише вредних руку захтева берба дувана, почев од брања листова на њиви па док се из сушара не извади и класира жути лист за испоруку фабрици Јапан Тобако Интернешел (ЈТИ) из Сенте.

Душан Скорупан је један од рекордера у производњи квалитетног жутог листа „вирџиније“ на сировинском подручју компаније ЈТИ, јер остварује приносе од 2.300 па и до 2.500 килограма по хектару. Из ове бербе, иако су првбобитне процене биле да ће род бити слабији, усев се поправио па су очекивања да ће се постићи 2.200 килограма по хектару.

- Из прошле бербе је био јако бујан дуван, али је лист био тањи и лакши, међутим, ове године листови су мањи и дебљи, а како видим суви лист који вадимо из сушара је квалитетнији. Берба ће потрајати још два месеца па се надам да ће се учинак још поправљати. На нашим парцелама берба траје три месеца, у јулу, августу и септембру, а ако се све одради како треба и примене неопходне агротехничке мере, мора бити и квалитета. Драгоцена је и стручна и свака друга подршка компаније ЈТИ, која је беспрекорна. Да није такве подршке и коректне сарадње, не би се могло овако успешно радити. Овако се исплати бавити дуваном јер је производња сигурна, што је најбитније. Када видиш да у тој производњи све се зна и дефинисано је унапред већ код уговарања, имаш вољу и радиш пуним срцем и са великим еланом - наглашава Душан Скорупан.

Домаћин из Кукујеваца напомње да је највећа мотивација када је обезбеђен сигуран пласман и исплата, када иза комплетне производње стручно и финансијски стоји успешна компанија, која поштује уговорено, што код других ратарских култура и пољопривредних производа често није случај.

На брање листа „вирџиније“ у атару Кукујеваца махом су ангажовани сезонски радници са стране, из Бујановца, Костолца и других места са југа Србије, који у континуитету имају посла три-четири месеца. Код Душана Скорупана већ годинама ради готово иста екипа сезонаца из Кукујеваца и суседних места. Берачи се окупе код домаћина већ у цик зоре, у четири сата, попију кафу и пола сата касније, око пола пет, кад свиће почињу брање листа које потраје до осам или пола девет ујутру. Листови се беру за росе, три и по до четири сата, јер после лист постају мекан и није погодан за брање.

Фото: Милорад Митровић/Душан и Гордана Скорупан

- Супруга Гордана иде са берачима на њиву, вози трактор и пази на бербу, али ту немамо проблема јер су све то радници искусни и вични овом послу, тако да раде без грешке - додаје Душан, чији задатак у време бербе је надгледање сушара и технологија сушења листа.

Домаћини хвале савесне и вредне бераче, али и берачи имају само похвале за Душана и Гордану Скорупан. Код њих у бербу дувана већ пету годину долази Гордана Јевтић из Босута, која сезонске послове у дувану ради већ деценију и по.


Уштедело би се сушењем на гас  

Велики трошак у производњи листа „вирџиније“ је сушење, за које произвођачи из Кукујеваца сада као енергент троше пропан бутан или пелет, па сви чекају да село добије прикључак за природни земни гас, који би према свим рачуницама донео знатне уштеде. У Хртковцима је већ изграђена гасоводна мрежа, али запело је у повезивању са довоом гаса.

Сушење килограма листа дувана на пропан бутан произвођаче стаје око 80 динара, на пелет око 50, а на природни земни гас трошак би сада износио око 46 динара! Душан Скорупан је израчунао да би његовом газдинству ако би за сушење око 35 тона листа користио природни гас имао ове сезоне уштеду од око 10.000 евра. У Кукујевцима има око 100 сушара, па би коришћење природног гаса свима донело смањење трошкова.

- Гасоводна мрежа је изграђена, гасоводне станице постављене, али село чека прикључак гаса већ неколико година, чујемо обећања да ће до тога доћи у октобру, а ми то чекамо као озебо сунце - вели Душан Скорупан.     


- Није лако рано устајати и ићи у бербу, али није толико тешко, када је организација посла добра имате добро друштво и добре газде, као што је породица Скорупан. Може се солидно зарадити, наднице су реалне, мада у овом послу не можемо ми баш зарадити колико нама треба. Сезонске послове током године радимо од садње дувана и другим потребама у пољопривреди, а највише посла и најбоље се заради у берби дувана - каже Гордана Јевтић из Босута.

Иако је завршио куварски занат Александар Ившић (27) из Кукујеваца, радије ради сезонске послове у берби дувана него што би да се лати варјаче. Ившић вели да је задовољан бербом, јер се дуван поправио после силних киша и хладног времена, па се нада да ће у берби добро зарадити.

- Пету годину учествујем у берби дувана и мада се мора рано устајати, раније дођемо кући са зарађеном солидном дневницом. Боље је радити у берби рано ујутро, него друге послове читав дан по сунцу. Добро је да има посла у селу, да може да се заради на сезонском послу, због чега сам и остао, јер у граду је скупа кирија, а плате никакве - сматра Илинчић.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5737
Најновије вести