И док у суседним земаљама има све више бензинских станица на којима се такви аутомобили могу пунити, за сад је то у нашој земљи могуће на пумпи „Еуропетрола” на ауто-путу Е-75 код Хоргоша према Београду, која је инсталирана у фебруару. Како кажу у тој компанији, корисника је за сада веома мало и претежно су из региона, али се планира инсталација на још неколико пумпи.
Коришћење електричних аутомобила има низ предности, међу којима су и смањење трошкова за увоз нафте и деривата нафте, али и смањење загађења. Међутим, указује секретар Удружења нафтних компанија Србије Томсилав Мићовић, не треба се заносити тиме да ће увођењем електропогона бити решени сви проблеми који данас постоје.
“Учешће електричне енергије у транспорту ће у наредним годинама, сасвим извесно, бити у порасту, а да ли ће тиме бити смањено загађење, пре свега зависи од тога како се та енергија производи”, каже Мићовић. Ако посматрамо нашу земљу, хидропотенцијал је искоришћен у великој мери, обновљиви извори енергије немају довољан потенцијал и скупи су, нуклеарна електрана неће бити грађена, тако да преостаје да се повећа производња електричне енергије из угља, па се свакако треба запитати да ли супституција деривата нафте угљем у транспорту значи и смањење загађења.
По његовом мишљењу, погон возила на струју незамењив је у великим градовима, попут Београда, где је стална и велика концентрација возила, па би повећање удела електроаутомобила било веома ефикасно решење за смањење загађења, а држава то може да постигне различитим мерама подстицаја и оптерећења. Зато се, осим трамваја, тролејбуса и електричних аутобуса, који већ постоје, истиче наш саговорник, прво може очекивати увођење такси и рентакар возила, као и приватних електровозила за вожњу на градским и приградским релацијама, док би масовнијем коришћењу електричне енергије у путничким возилима требало да претходи нека мања технолошка револуција из које би произашла нова, пре свега јефтинија и по капацитету прихватљивија решења за акумулирање електричне енергије у возилима.
“Пре двадесетак година је биогориво, као обновљиви извор енергије, најављено као одлично решење за смањење удела фосилних горива у транспорту. Тада су изграђени значајни производни капацитети у целој Европи, који, нажалост, данас раде с једва 50 одсто капацитета”,каже Томислав Мићовић.
“Теретна возила, дуголинијски аутобуски превоз, пољопривредне и грађевинске машине, војна возила, авио-превоз још дуго ће бити везани за деривате нафте јер за сада нема техничког решења које би било довољно добра замена пре свега за дизел и керозин”,каже Мићовић.
Он напомиње да би свака земља требало да уради енергетску, еколошку и економску анализу, након које би се утврдиле одређене мере за подршку повећању учешћа неког енергента у транспорту, односно његовом смањењу. По његовим речима, осим електричне енергије има још много неискоришћеног потенцијала – коришћење течног нафтног гаса, компримованог природног гаса и утечњеног природног гаса у транспорту и коришћење сваког од енергената управо за ону намену у којој даје најбољи резултат су решења којима треба тежити.
Истовремено, Мићовић наглашава да је сигурно да држава не би желела да се, након супституције дела деривата нафте електричном енергијом, одрекне фискалних прихода који су део цене нафтних деривата.
“Другим речима, када би се цени струје на леђа натоварио исти товар као и на нафтне деривате, који је тренутно око 55 одсто малопродајне цене за бензин и дизел, питање да је ли би погон електричном енергијом био јефтин као што се очекује”,каже Мићовић.
