- У току 2018. године Тужилаштво је затражило информације, односно доказе од надлежних органа Сједињених Америчких Држава, а одговор још увек није достављен - саопштено је „Дневнику“ из Специјалног тужилаштва. Како нам је потврђено, истрагом су, као и пре шест година кад је покренута, обухваћени Немања Колесар, некадашњи помоћник генералног секретара Владе Србије, бивши стечајни управник концерна Бранислав Игњатовић и Горан Кљајевић, у то време председник Трговинског суда у Београду.
Случај те прве продаје „Сартида“, својевремено је Европска унија уврстила на свој списак спорних приватизација у Србији, укупно 24 случаја, тражећи да буду испитане.
Истрагу против Колесара, који је почетком прошле деценије, у тадашњој Влади премијера Зорана Ђинђића, био задужен за праћење стечаја у „Сартиду“, наредило је 30. марта 2013. године Специјално тужилаштво и истовремено преузело истраге против бившег судије Кљајевића и некадашњег стечајног управника Игњатовића, који су још средином прошле деценије доспели под лупу тадашњих истражних органа.
Истрага се, подсетимо, односи на околности продаје „Сартида“ из стечаја, почетком 2003. године, за 23 милиона долара, америчкој компанији Ју-ес Стил, „непосредном погодбом“.
Прве истражне радње о том случају почеле су још 2005. године, а тада је, осим Игњатовића и Кљајевића, под истрагом било и неколико судија Трговинског суда .
У поступку који је Тужилаштво за организовани криминал покренуло 30. марта 2013, истражују се различите околности у вези продаје и стечаја „Сартида“.
У извештају Републичког јавног тужилаштва (РЈТ) о раду јавних тужилаштва у периоду 2013. године, наведено је да се у случају „Сартид“ истражују „околности преношења месне надлежности стечаја “Сартида” и његових шест зависних предузећа са Трговинског суда у Пожаревцу на Трговински суд у Београду“. Истражују се околности и у вези с „одлуком стечајног судије којом је концерн ослобођен свих дугова који су у време увођења стечаја износили најмање 1,7 милијарди долара, од чега су српске банке потраживале око 1,2 милијарде долара, а већина поверилаца имала средства обезбеђења за своје потраживање у виду хипотека и залога на непокретној и покретној имовини у “Сартиду““. Наведено је и да су истрагом обухваћене околности под којима је „председник Трговинског суда, у својству председника стечајног већа у поступку стечаја пословних банака које су биле највећи повериоци “Сартида”, донео решење којим је одобрено брисање средстава обезбеђења потраживања установљених у корист „Инвест банке” и “Београдске банке”“.
Такође по извештају РЈТ, под лупом су и чињенице да је „у поступку стечаја предузећа “Сартид”, на иницијативу стечајног управника стечајно веће донело одлуку и одобрило продају предузећа „Сартид” купцу Ју-ес Стил, након чега је стечајни управник 31.марта 2003. закључио уговор о продаји по цени од 23 милиона долара“.
„На овај начин су потраживања пословних банака постала ненаплатива и банке претрпеле штету. Поступак продаје “Сартида” је спроведен у току стечаја, а да притом није извршена процена вредности имовине „Сартида”, нису разматране друге понуде за куповину поменутог предузећа, нити се са другим заинтересованим компанијама преговарало о евентуалној купопродаји „Сартида”.
Током вођења истражног поступка извршено је економско-финансијско вештачење којим је утврђено да је вредност „Сартид” а.д. у време продаје износила најмање 40 милиона долара. С обзиром на ту процену, изнете су сумње да је “Сартид” продат по цени нижој за 17 милиона долара од најниже процењене вредности предузећа у време закључења уговора“, пише о истрази случаја „Сартид“ у Извештају о раду тужилаштава у 2013. години.
Ј. Јаковљевић
