Модератор скупа био је Немања Ненадић из невладине организације „Транспарентност Србија“, а поред судија зрењанинског Основног суда присутни су били и Душан Покушевски, правни саветник београдског Центра за људска права, као и заинтересовани грађани.
- Велики број старих предмета, посебно у парницама, проблем су који се мора решавати и због обавеза које је Србија као држава преузела, али и због грађана, који имају право на суђење у разумном року. Због тога су се у Комитету правника за људска права, у НВО „Транспарентност Србија“ и другим организацијама које спроводе овај пројекат, одлучили да прва тема буде „Зашто суђења дуго трају“ – рекао је у уводној речи модератор скупа Немања Ненадић.
О стању у Основном суду у Зрењанину, по питању старих предмета, говориле су судија Снежана Видрић, заменица председника Основног суда у Зрењанину и председница грађанског одељења и одељења за радне спорове, као и судија Душанка Татић, заменица председника кривичног одељења.
Судија Снежана Видрић која, иначе, нема ниједан предмет из категорије старих, нагласила је да је један од основних разлога за појаву старих предмета у парничном одељењу сложеност неког предмета.
- Сложеност предмета зависи од бројности странака, и чињеница да ли је у њему један или више тужбених захтева, као и то који докази се морају извести. Важно је и поштовање, односно непоштовање процесне дисциплине од стране учесника у поступку, као и то да ли су судије преоптерећене великим бројем предмета. Неретко, на дужину трајања суђења утиче и стручност судија – закључила је Снежана Видрић, уз опаску да се на старим предметима континуирано ради, као и да се број старих предмета прати на месечном нивоу.
Судија Душанка Татић у уводном излагању подсетила је да суд има тим за решавање старих предмета, о којима се расправља и на састанцима кривичног одељење.
- У нашем одељењу кључни разлози за појаву старих предмета су недолазак окривљеног на главни претрес, а потом сложеност предмета, посебно ако има захтева за вештачењем. Следећи разлози су неодазивање сведока и број предмета по судији – прецизирала је Душанка Татић.
Она је навела пример сложености и дуготрајности процедуре позивања окривљеног на главни претрес, која у случају опструкције окривљеног може да проузрокује вишемесечни застој у поступку. У њеном одељењу, иначе, на дан 31. децембра прошле године било је пет старих предмета, који трају пет до десет година, осам старости од три до пет година и 22 старија од две године, што је и граница када предмет улази у категорију старих.
У дискусији је закључено да након ступања на снагу нових процесних законских одредби има помака у позитивном смеру, посебно у парници. Тако Закон о парничном поступку предвиђа новчано кажњавање оних који нарушавају процесну дисциплину. Од значаја је и квалитет судијског кадра, где се побољшања постижу додатним едукацијама и обукама на разним семинарима и скуповима. А најважнији је доследно спровођење јединственог програма решавања старих предмета и праћење реализације у сваком суду.
Зрењанински Основни суд, иначе, није добар пример за причу о старим предметима јер их заиста нема много. При томе је оцењен као најбољи суд у Србији, јер има најмањи проценат укинутих одлука.
- Према годишњем извештају о раду Основног суда у Зрењанину за 2018. годину, констатовано је да наш суд има најмањи број укинутих одлука у Србији - 8,97 посто, а тај тренд је настављен и у овој години - нагласио је председник Основног суда у Зрењанину Златоје Анкић, напомињући да је ажурност суда у овој години додатно појачана.
Жељко Балабан
