Да ли сте се икада питали зашто се баш овако каже, нарочито што сви знамо колико су лубeнице и диње слатке и укусне? Објашњење се крије у томе што је оригинална изрека - скраћена.
У другом издању "Српског рјечника“ Вука Стефановића Караџића (1852), уз реч бостан стоји ова изрека: "Како ради, обраће зелен бостан, тј, пропашће.“
Та иста изрека, само у нешто другачијем облику, и уз другу одредницу (пропасти) забележена је још у првом издању речника (1818), овај пут с образложењем на немачком и латинском: "Обраћеш зелен бостан (du wirst nicht gut fahren , male succedet tibi)“, што опет у суштини значи: "Нећеш се добро провести“ или "Нe пише ти се добро“.
Идиом обрати зелен бостан код нас се често употребљава и без одредбе зелен, па се говори само: обрати бостан, у истом значењу: "зло проћи", "пропасти“, "надрљати"...
Примера такве употребе има доста и у нашој говорној пракси и у књижевности. У Речнику САНУ наводи се ова потврда из дела Милована Глишића: "Па још ако ухвате да сам ја томе узрок, онда сам ти обрао бостан.“
И Добрица Ћосић је у својим делима користио исти идиом, "обрао је зелен бостан“ у значењу да неко није урадио посао како треба, слично баштовану који рано обере бостан. Како се наводи, отуда и за човека који пропада кажемо "обрао је бостан'“.
Из овога могло се лако развити значење: "лоше се провести“, "лоше проћи“, "пропасти“, "страдати“.
(К1info.rs)
