Повртари који се баве овом производњом, јер слатка посладица не спада у воће, већ у поврће, слажу се да у предстојећој сезони лубенице не би смеле да буду по истој цени као лане, због трошкова репроматеријала који су сада виши за 40 до 50 одсто у односу на прошло лето. Недостаје им, као и ранијих година, радна снага, јер калемљење захтева анагажовање сезонских радника вештих руку пошто је посао пипав, а искуство неопходно.
Један од већих произвођача лубеница Стево Мирковић из Челарева у општини Бачка Паланка већ је накалемио прву туру, 15.000 струкова за површину од пет до шест хектара, који се сада у пластеницима под контролисаним условима развијају. За две седмице поновиће исти посао, а онда још једном, да би лубенице равномерно пристизале јер не ваља да ођедном све доспеју за продају.
- Калемљењем расада лубеница постижу се бољи приноси, бостан брже сазрева и отпоран је на болести – каже Мирковић. Додаје да као подлогу користи хибрд тикве, јер је корен тикве дубок, може да прими више хранива и добро подносе ниже темератире, јер су лубенице топлољубиве биљке. Мирковић, али ни други који се баве поризводњом лубеница нису још ставили на паприр колико ће их коштати овогодишње сејање лубеница, али кажу да су лане трошкови производње били око 2.000 евра по хектару.
- Ђубриво, фолије, траке, семена... су поскупеле вишестурко па би лубенице требало да буду бар за 50 одсто скупље него лане. Прошле године први бостан коштао је навелико од 40 до 35 динара, а купци су га намало плаћали од 20 до 25 динара – навео је Мирковић.
По речима нашег саговорника Компалића, у Србији се годишње посеје око 3.000 хектара лубеница, али тај податак варира. – Повртари из године у годину умањују или увећавају површине, за стотину до 200 хектара, у зависности од тога како бостанyије прођу са родом у погледу цене и приноса.
Сава Компалић из Дероња у општини Оyаци каже да у овој сезони лубенице у јеку сезоне не би смеле да коштају испод 30 динара јер је уз трошкове репроматеријала поскупела и сатница сезонских радника. Уместо 2.500 динара, сада се креће од 3.000 динара па и 4.000 дианра.
- Лане је сезона, упркос великој суши, била добра јер смо лубенице наводњавали. Али, свака сезоне је прича за себе и никада није идеална. Често се ни агротенхичким мерама не може постићи квалитет- наводи Компалић.
Прошле године, каже, када је наших лубеница било највише на тржишту, стизао је бостан из увоза из Албаније и обарао цену домаћем.
- Надамо се да нам економска зона “Отворни Балкан”, успостављена ради боље трговине између наше земље, Северне Македоније и Албаније, неће покварити рачуницу .Очекујемо да се границе за бостан из увоза отворе тек када овде бостанyије продају свој производ – истакао је Сава Компалић.
З. Делић
