Оно што су јеле наше баке никада не би изазвало оволику пошаст гојазности и свих горе наведених болести – започиње причу проф. др Драгослава Шапоња, специјалиста интерне медицине - кардиолог Института за кардиоваскуларне болести Војводине која је своје дугогодишње искуство применила и у приватној пракси, у ординацији „Интервита” у којој креира персонализоване програме за пацијенте.
-Била сам мејнстрим кардиолог, у смислу да сам се само посвећивала стандардним процедурама и терапијама које свака установа нуди али у неком тренутку сам схватила да већину проблема мојих пацијената, дакле узрок њихове болести, не могу да решим. Није сваки пацијент исти, морају се персонализовати програми терапије. Не могу ја све људе да ставим у исти калуп. Guideline није увек goodline, стално хоће да нас ставе у неки модел, темплејт, а ја сам давно побегла од тога и сада ми је јако драго да сам другачија мада се то плати тиме што те колеге другачије гледају, па кажу: „Шапоња лечи суплементима”.
Како се онда одреди терапија која није укалупљена?
- Већина мојих пацијената каже: „Докторка, како сте ми утрефили терапију, као да ја гледам у пасуљ?”(осмех). Терапија је резултат вишегодишњег знања и искуства уз помоћ технологије. Ја сам у „Интервиту” увела моћни апарат који мери све оне параметре који чине крвни притисак и онда проценим шта коме дајем, правим персонализован програм. И не волим да пацијенте враћам на сталне контроле јер кад се врате у баланс, да не кажем на фабричко подешавање, они виде да нема више шаке лекова, да су променом животног стила постали здрави. Кажем им, видимо се за годину дана, а можда ни тада.
Шта значи кад кажете „Не лечим лабораторију него пацијента”?
- Већина лекара када види повишен холестерол, они по аутоматизму дају лекове за снижавање холестерола, а ја постављам питање како ови лекови делују на јетру, кардиоваскуларни систем, на мишиће, мозак и на дуговечност? Да ли лечимо пацијента или лабораторију? Важно нам је да осим холестерол, урадимо и хемоглобин А1Ц, ниво шећера у крви, инсулинемију, вредности ХДЛ, ЛДЛ, ВЛДЛ холестерола, проверимо да ли пацијент има масну јетру, какве су вредности хормона штитне жлезде. Ако постоји нискостепена упала у артеријским крвним судовима и висок ниво оксидативног стреса, тада постоји огроман ризик за настанак срчаног удара, те не може да се гледа само холестерол. Како да решимо ту једначину, пре свега промена животног стила, исхрана, суплементација, физичка активност која је испланирана за сваког пацијента индивидуално.
Годинама су лекари кривили масти за кардиоваскуларне болести а ви кажете да су то шећери?
- Данас имате једну четвртину популације која има масну јетру, али није то од алкохола, то је од индустријски прерађене хране и од злоупотребе и прекомерне употребе шећера. Ми сами трујемо себе, ово је хронично тровање организма брзом храном. Имате масну јетру, инсулинску резистенцију различитих ткива па дијабетес и потом атеросклероза, односно то је поодмакли стадијум. Донесе ми пацијент налаз с повишеним холестеролом и очекује да му дам статине да га снизи и онда мисли да је здрав, али он и даље има проблем, рецимо, са гојазношћу или инсулинском резистенцијом. Данас све више метаболози говоре о томе да су управо триглицериди маркери, далеко прецизнији маркери за процену ризика него ЛДЛ холестерол. Кад погледам налаз и кад видим да су високи триглицериди, кажем „Ви уносите пуно шећера”, па се они правдају и кажу како су били празници. Наравно, све то може да се лечи исхраном и с мало суплементације, без медикамената. Значи променом животног стила можете да урадите много више него било који доктор да до болести никад ни не дође или ако дође да се ту заустави. Али и за одређивање животног стила који ће пријати вашем организму, треба вам стручњак, а не да слушате друштвене мреже и да се консултујете с блогерима.
Шећерна мафија је узела маха, како да се одбранимо? Као да шећера има свуда, посебно тамо где пише да га нема?
- Шећер је највећа пошаст 21. века. Свака компанија има право да користи маркетиншке трикове и сад свуда пише да је нешто дијетално и да има zero шећера, али то не значи ништа. Кад су у питању калорије, ту постоји једна превара, није иста калорија из шећера, меса или келерабе, јер она калорија која дође из шећера, она направи дар-мар у организму. А она из келерабе или меса не прави ту проблематику. Четвртина светске популације има неалкохолну масну јетру. То је стадијум који приказује колико је јетра нефункционална. Кад јетра прерађује фруктозу она не зна шта ће са тим мастима, па прво таложи око себе а после кад је ту пребукирана шаље ту маст на на сва могућа места. Најгоре су висцералне масти које су ендокрино активне. То су масти око унутрашњих органа, срца, јетре, црева. Те масти су проблематичне много више него беле масти, типа на стомаку. Када би људи само мало променили животни стил и почели да шетају барем два пута недељно, резултати би били невероватни. Од шаке лекова нема помоћи. Можете ви да пијете лекове и снизите холестерол, а ја погледам резултате, низак ЛДЛ, низак укупни холестерол, али и онај добри ХДЛ. Онда ја кажем: „А како се ви осећате?”, па дођемо до тога да се он и даље лоше осећа. Наравно, то је лек који има нуспојаве. Онда им дам суплементе, консултују се са нутриционистом и после месец дана резултати су добри и пацијент се осећа добро. Није поента папир, него цео човек, то је холистички приступ.
Да ли ми постајемо зависници од шећера?
- У неким деловима централног нервног система зна се да постоје центри који су много јаче зависни од шећера него од неких наркотика и онда постепено креће лечење с променом цревног микробиома на постепеном одвикавању од шећера. Многи људи нису ни свесни колико шећера уносе у организам јер су они скривени у неким индустријски прерађеним намирницима. Волим да цитирам професора Роберта Лустига, метаболога који каже „Дијабетес и инсулинска резистенција су болести процесуиране, индустријски прерађене хране”.
Зашто долази до инсулинске резистенције од које данас болује све више људи?
- Да би систем функционисао инсулин мора да откључа рецептор на различитим ткивима. На јетри да би откључао рецептор, ако он не ради, мора да се повећа ниво инсулина. Данас постоје три модела инсулинске резистенције. Најчешће је масна јетра. Тај феномен се зове неалкохолна масна јетра. То су пацијенти који не конзумирају алкохол али конзумирају индустријски прерађену храну која садржи фруктозу и друге шећере. Други модел је стрес, то су чак често мршаве особе које имају повишен ниво кортизола и симпатикус им превише ради. И трећи тип када постане деструкција поткожног масног ткива и када масно ткиво ствара инсулинску резистенцију. Како да се вратимо на фабричка подешавања? Потпуним избацивањем шећера из исхране и персоналном приступу нутриционисте, метаболога и стручњака за физичку вежбу.
Снежана Милановић
Генетски тест предвиђа болести
Генетику радите једном у животу, фармакогенету и нутригенетику радите једном. Гликани се понављају да бисмо видели где сте након терапије, да ли се напредовало. Гликани су угљенихидрати који се налазе на протеинима и они нам говоре о упалним процесима који се дешавају у нашем телу тако да 10 до 15 година раније могу да препознају неке промене у нашем телу попута дијабетеса, канцера или кардиоваскуларних болести. То се ради из капљице крви и гледамо оно што је за вас алармантно и видимо да ли сте у црвеној, наранџастој или зеленој зони – каже Ивана Бузаџић, специјалиста генетике и блиска сарадница др Шапоње.
-Многи мисле да живе здраво али се онда испостави да није тако. Имали смо младу особу од 30 година чији резултат гликана је свугде био у црвеном и када сам причала с њим схватила сам да он ради оно што мисли да је здраво а то је велика употреба протеина, интензивна физичка активност, гомила суплемената. Ми смо пре тога радили нутригенетику и теломере које су показали да постоји неки проблем и онда смо урадили гликане и након консултације он је прихватио да треба да направи неке корекције у својим навикама. Већ сада су му резултати у наранџастом, значи да је то деловало – каже генетичарка Бузаџић додајући да када се уради фармакогентички тест, онда се на основу тога даје персонализована терапија јер свако лек метаболише другачије и да стога у овој методи нема лутања у смислу коју терапију треба користити.
