Према народном веровању походиле су га највеће српске војсковође и ратници.
- Према причи која се овде преноси са колена на колено село је у прошлости носило назив Злоселица. Враћајући се са ратног похода селом је пролазио цар Душан. Био је срдачно дочекан од локалног становништва и упитао је како се зове то село где су га тако лепо дочекали. Након што је добио одговор да је у питању село Злоселица, био је зачуђен и тада је рекао да се од тог дана, село се зове Доброселица, препричавају за РИНУ старији мештaни.
Оно по чему је ово село такође посебно, јесте прави природни феномен - један од ретких и највећих камених мостова у Србији, али и стабла црног бора стара вековима. Црноборова стабла која су се очувала на простору Златибора говоре о моћности борових шума које су некада заузимале велике површине на овој планини.
- Њихова старост се процењује на око 350 година. Прво стабло се налази у порти цркве и висине је 19,5 м. Друго се налази на гробљу са висином од 21,5 м и треће стабло се налази на пашњаку испод порте цркве са висином од 25 м. Доброг су здравственог стања са високо подигнутом кишобранастом крошњом и јаким кореновим системом. Они су прави горостаси и понос овог нашег златиборског краја, истичу мештани.
Самоникли борови који се налазе у близини цркве брвнаре Св. пророка Илије у селу Доброселица су заштићени законом као Споменик природе ботаничког карактера и пружају се на површини од 8,82 хектара.
Брвнара Св. пророка Илије је својевремено била саграђена од стабла борова са овог места те ова три стабла имају и естетски и културни значај. Стабла су први пут заштићена 1960. године, а 1992. су сврстани у I категорију - природно добро од изузетног значаја.
Рина
