Он је био свештеник у пензији, а о свом Небојши увек је говорио са пуно љубави.
Четрдесет година сам сахрањивао људе и младе и старе и децу и покушавао да им као свештеник пружим утеху, дам наду, очувам веру. Али када се мени десио губитак, био сам препуштен томе да сам нађем снаге да очувам себе у болу, причао је Небојшин отац, протојереј ставрофор Милован Глоговац.
Јесте мука. Јесте жалост. Јесте бол, непребол… Али, кад и данас стижу речи одасвуд: Небојша се никад и нигде није обрукао, то вам даје снагу да у молитви и вери коју је и он живео, надвисите личну патњу. Молитва је најбољи лек, утеха и нада. Пре свега вера да је он сад са Богом живим, истинитим. Да је у бољем свету од оног који је оставио. Утеха је и у томе што се он остварио у овоземаљском животу, рекао је он тада за „Вечерње новости“.
Глоговац води порекло из Драмишева, а његова породица је пореклом са Косова и Метохије, презиме су добили по насељу Глоговац. Половином 19. века његова породица је преко Црне Горе дошла у Херцеговину. Његови преци су се настанили у Братачу и Драмишеву и сви славе Ђурђевдан.
Рођен је у породици свештеника Милована из Драмишева и кројачице Милене Глоговац (девојачко Самарџија) из Невесиња. Његов отац је након завршене основне школе уписао богословију „Светог Саве“ у Београду 1962. године, а 1968. се оженио Миленом, Небојшином мајком. Имао је осам година млађу сестру Бојану која је психолог, а рано детињство провео је у породичној кући деде Гаврила у брдском селу Драмишеву, недалеко од Невесиња.
Дневник/Курир
