Појам инсомније тако је за „Дневник” појаснила шеф Одсека за реактивна стања и интервенције у кризи Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Војводине др Бранислав Шакић.
Пацијенти који се боре са несаницом прво се лече у амбуланти Клинике, а уколико то не даје резултат, онда их приме на болничко лечење.
– Од пет до седам одсто свих пацијената који се лече на нашем Одељењу су болнички пацијенти, а око 90 одсто њих збрињавамо амбулантно. Годишње је реч од 30 до 50 особа који захтевају хоспитално лечење – наводи др Шакић.
Узрока за настанак несанице је много. Др Шакић наводи да поремећај спавања, и инсомнија и хиперсомнија, може да буде симптом менталног поремећаја, и то депресије. Узрок могу да буду и анксиозни поремећаји праћени поремећајем спавања, акутни или хронични стрес, биполарни поремећаји, психотични поремећаји, лоше навике, као што су уношење веће количине кофеина, никотина, алкохола.
По речима др Бранислава Шакића, ризична занимања која могу да утичу на настанак несанице су медицински радници, професионални возачи, људи који раде у сменама. И, наравно, сва занимања где су људи под хроничним стресом.
Могу узрок да буду и кардиоваскуларне болести, хипертензија или конзумирање одређених лекова који могу да поремете спавање. Ту су и лоша хигијена спавања, нередован одлазак на спавање, узимање велике количине хране пре одласка у кревет, рад у ноћним сменама, путовања, као и гојазност, јер сужава ждрело...
– Несаница је болест модерног доба и свака трећа особа ће током живота некад имати несаницу, а између 20 и 40 одсто људи ће имати несаницу током живота једном или више пута. Може чак да се каже да влада епидемија несанице – истакао је др Шакић.
По његовим речима, проблем је и што се људи који се суоче са инсомнијом не јављају у клинику на време, већ тек након покушаја самолечења, и то по правилу лековима за смирење. Стога је, упозорава др Шакић, дошло до масовне злоупотребе тих лекова за смирење.
– Пију се и чајеве и суплементи, разни препарати. И тек када увиде да то не даје резултате, тек онда нам се пацијенти јаве. А и тада неки нам се јаве одмах, а неки тек након пет-шест месеци – наглашава др Шакић. – Проблем је несаница која друго траје, више од месец дана, и кад се не реагује на терапију. То је симптом друге болести, менталне или физичке, као што је, на пример болест штитне жлезде.
Лечење несанице зависи од њеног узрока. Ако је друга болест узорк, онда се та болест прво лечи и лечење траје док док се та болест не излечи.
– Најважније је да се промене животне навике, да постоји адекватна хигијена спавања и контролисано узимање лекова – истиче др Шакић. – Нажалост, има и оних који годинама пате од несанице и поред амбулантног лечења. У тим случајевима треба да се промени терапија или да се постави додатна дијагноза.
Љубица Петровић
