Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 28. јануара до 3. фебруара, а ове године обележава се под слоганом “Стоп раку грлића материце”, јер је у питању болест која може да се спречи.
„У Србији сваке године оболи 1.400 жена од рака грлића материце, а њих 400 умре. У Војводини ће свака 46. жена током живота добити ово обољење“, рекао је управник Завода за гинекологију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине професор др Срђан Ђурђевић и напоменуо како је у питању болест која може да се превенира.
Некада су жене најчешће оболевале у добу између 45. и 49. године, а онда и између 70. и 84. године, а сада је то између 40. и 44. године. Узрок болести је хумани папилома вирус (ХПВ), и то је најчешћа сексуално преносива болест. Др Ђурђевић каже како постоји период од осам до десет година пре појаве болести када се појављују промене у епителу, те је болест могуће превенирати.
„Свака жена би након 17. године, односно након првог сексуалног односа, требало једном у три године да уради преглед. За постављање дијагнозе ради се Папа тест, преглед колпоскопом, ХПВ тест и патохистолошки преглед“, казао је др Ђурђевић и напоменуо да је Националну школу за колпоскопију прошло око 2.000 гинеколога Србије и Војводине.
Уколико се лечење започне док су у питању преканцерогене промене, могуће је очување органа уз помоћ мање интервенције. Између 20. и 24. године учесталост је 10 одсто, док је после 30. године то око три одсто. Инфекција ХПВ често се спонтано елиминише, али тамо где то није случај, инфекција води у обољење. Уколико жена има једног партнера, вероватноћа да ће оболети је 20 одсто, а ако има више од пет партнера тај проценат је од 70 до 80 одсто.
„Око 20 одсто интервенција и операција које се раде у Клиници за гинекологију и акушерство односе се на лечење преканцерозних промена и рака грлића материце. Годишње урадимо од 100 до 150 мањих интервенција, 50-ак се уради у Поликлиници, а имамо од 10 до 20 великих операција. За све ове интервенције немамо листу чекања“, навео је др Ђурђевић и додао како у почетној фази болест нема симптома, касније се јавља контактно крварење, а у каснијој фази и болови.
Др Ђурђевић је навео да најмлађе пацијенткиње имају 25 година, те да је и сада једна жена тих година из Оџака на лечењу, а најстарије оболеле жене имају до 80 година.
Дијагноза се поставља магнетном резонанцом карлице, што се ради четвртком у Клиничком центру Воводине, а лечење подразумева хирургију, зрачење и хемиотерапију. Уколико је тумор величине до једног центиметра, може да се сачува материца и очува могућност рађања. Др Ђурђевић истиче да примарна превенција подразумева вакцинацију против ХПВ, која сада није обавезна, а секундарна превенција је скрининг који би обухватио прегледе жена између 25. и 64. године.
„Чињеница је да је рак грлића материце излечива болест уколико се открије на време, а скрининг програм је пут за спречавање болести, као и за њено излечење“, истакао је управник Клинике за гинекологију и акушерство професор др Тихомир Вејновић и додао како је за то значајно повезивање примарних, секундарних и терцијарних здравствених установа.
Вејновић је напоменуо и да, уколико постоји сумња на болест, ове жене имају приоритет и када је реч о прегледима, као и о термину операције, које се заказују у најкраћем могућем року.
Лекари новосадске Клинике за гинекологију и акушерство имали су и десетак случајева када је женама у трудноћи откриван овај карцином. Ђурђевић каже да су женама на крају трудноће радили царски рез и да су имали два или три таква случаја.
„Када се карцином открије на почетку трудноће, жена мора да одлучи чему даје предност, трудноћи или лечењу. Гледа се да се прво оконча трудноћа, па да се онда жена лечи, да не би дошло до расејавања ћелија“, објаснио је др Ђурђевић.
Клинички центар Војводине обележава Европску недељу превенције против рака грлића материце у сарадњи с Покрајинским секретаријатом за здравство.
Љ. Петровић
