Наиме, мираз више нико не спомиње, али је зато одрицање од наследства у корист брата или браће и даље традиција у чак 44 посто случајева, кажу нотари.
Јадранка Јанковић једна је од бројних жена у Србији које су се одрекле наследства. Учинила је то у име брата, али истиче - не из жеље.
"Емотивно ме уценио", почиње разговор за Телеграф.рс, у том часу још увек успевајући да се љубазно осмехује.
Троје их је, две сестре и брат. Отац им је умро 2006, мајка 13 година касније.
"Умрла је изненада 1. јануара 2019. То је био баш шок", прича о смрти која ју је затекла неспремну.
"Брат је у року од десет дана већ поднео захтев за оставинску расправу. Одувек се то знало, да је намењено брату. Мада сам се некако надала да ће родитељи схватити да имају и две ћерке", наводи саговорница.
Покушала је и да с мајком поразговара о томе.
"Неколико година пре смрти питала сам да ли су некада размишљали о томе да и ћеркама оставе нешто. А она ми је рекла: 'Па никад о томе нисмо ни причали.' То ми је било баш страшно.
Отац је умро 2006. и невероватно, али чак ни тада, ми уопште нисмо разговарали о томе. Идемо на оставинску и нема никаквог разговора. Још брат прича о томе шта ће он све урадити са том имовином. Као, то се све подразумева. Ја имам тај грч у стомаку. Питам се: 'Зашто само ти? Где смо ми?' Али ништа не говорим", наводи какве су јој мисли навирале и колико се обуздавала да се не супротстави.
"Ми одемо на ту оставинску кад је отац умро и сестра се прва одриче у корист брата и мајке. Онда ја исто то урадим", каже, истичући битну разлику између одрицања од наследства и неприхватања наследства.
У првом случају трајно се губи право на наследство, а губе га и наследници особе која се одрекла. Такође, у овом се случају губи право и на социјалну помоћ. У случају неприхватања, наследници особе која се наследства није прихватила, биће позвани да се изјасне да ли прихватају наследство или не.
"То нико није знао, то ја нисам знала 2019. године. Ево, сад причам о томе с различитим људима, немају појма, не знају колико је та разлика битна", наводи о правним зачкољицама о којима, показују истраживања, чак 84 одсто жена не зна.
Одрећи се наследства значи поклонити га, што даље значи да сте довољно богати да вам не може затребати социјална помоћ. А што у пракси није случај.
"На тој оставинској, мама се прихвати наследства једне куће, брат наследи другу кућу и све остало, сву земљу и непокретности. Ја сам се надала да ћемо ту мању кућу, која је знатно мања и никад завршена, после мајке наследити сестра и ја", наводи делове приче скоро две деценије дуге.
Истиче да је та мала кућа уједно неупоредиво мање материјалне вредности, те да је од мајке тражила да јој саопшти своју жељу - ко ће је наследити.
"Ја сам мами рекла, уколико је њена жеља да брат наследи све, да ћу то поштовати. Међутим, како је време пролазило, она је ипак схватила да то није добро. Нису они ништа урадили, па да кажем да су погрешили, него једноставно, нису се изјаснили, нису разговарали са нама никад о томе. Али није хтела ништа да уради. 'Ја нећу ништа, а ви после моје смрти радите како знате'. Питам: 'Да ли си свесна да ћу изгубити брата ако ништа не урадиш?'", наводи како је текао тај разговор, а осмех јој с лица спада.
Скоро половина жена остаје без наследства
Истраживања су показала, упркос Уставу још из 1946. и Закону о наслеђивању из 1955. којима су права жена и мушкараца изједначена, да се жене у 44 одсто случајева не прихватају или одричу наследства у корист мушког члана породице, наспрам 0,5 одсто мушкараца са којима је то случај.
"Брат и ја смо се одлично слагали и врло тешко ми је пала та ситуација да ћу ја стварно остати без брата уколико кажем да се не одричем свега. Са друге стране, да сам и овог пута ћутала, осећала бих се врло лоше, јер за мене прихватање наследства није само та материјална корист, за мене је то припадност породици."
Ту нам је говорила о унутрашњој борби која се водила између радних сати, туге због смрти родитеља и незадовољства судбином коју су јој наменили.
Одлука саопштена, али не и прихваћена
"Брата сам позвала неколико дана пре оставинске. Изашла с посла, прекрстила се, ја иначе то не радим, и назвала. Кад сам му рекла, он је био потпуно шокиран. Рекла сам да се овог пута нећу одрећи свега и он је био стварно шокиран", каже наводећи да је права реакција уследила сутрадан.
Најпре је добила поруке у којима јој је пребацио да га не поштује. Потом су се увече чули телефоном.
"Рекао ми је: 'Ако узмеш нешто, рачунај да немаш брата'".
Ту је ставила тачку на разговор, узвративши истом реченицом.
"'Хајде да прекинемо причу. Остављам ти све, али рачунај да више немаш сестру'. Нисам отишла на оставинску сутрадан."
Додаје да није могла да оде ни да размишља рационално.
"Сутрадан ме зове из суда, потпуно нормалним гласом и даје ми судију на телефон; жену, која ми даје савет шта треба да урадим да би мој брат добио и део који ја треба да наследим. Значи, она ми објашњава да одем код нотара и да дам изјаву да се ја не прихватам наследства да брат не би платио порез", узнемирена расплетом истиче да није позвана да јој права буду саопштена, већ да се још једном жртвује.
Послат јој је нови позив да се на суду појави 8. маја. Утом ју је сачекало ново изненађење. Сестра се није прихватила наследства, а њен део је већ придодат братовљевом.
"Мислим да то правно уопште није у реду. Она се није одрекла њему у корист, а њен део је припао њему. Требало је да се њен део подели на нас двоје", објашњава шта се десило упркос закону и здравом разуму.
Обрт који би овој причи омогућио срећан крај, ипак се није десио.
"Он добио наследство, а ја више никад нисам одговорила ни на један његов позив. Никада више нисам отишла у ту кућу ни на гробље кад и остали, немам ништа, подстанарка сам", у даху сажима свој живот.
Тестамент помаже, али и уговор о доживотном издржавању
У случају да у породици владају другачији односи, онај који оставља имовину мимо правила које налаже закон, може да распореди имовину тестаментом. Он може бити оборив, али тужилац мора да докаже да околности у којима се тестамент састављао нису биле законски прихватљиве.
Други начин је уговор о доживотном издржавању, који је скоро немогуће оборити.
Подела имовине између деце може да унесе трајни раздор између најближих рођака, и адвокати препоручују да цела породица на време среди своје послове, тако што ће се консултовати са стручњацима.
Дневник, Телеграф
