Како је изјавила, компанији Рио Тинто је издато решење за обим и садржај Студије о процени утицаја на животну средину, које још није правоснажно због жалби грађана и истакла да је рок за израду студије годину дана од тренутка када решење постане правоснажно.
Она је у изјави за Танјуг нагласила да уколико резултати студије покажу да Рио Тинто неповољно утиче на животну средину, Влада Србије, као и ресорно министраство неће дозволити да се студија уважи и да се реализује пројекат.
Зелена агенда и регионални центри-циљеви за 2022.
Министарка заштите животне средине изјавила је да је то министарство посвећено Зеленој агенди и да интензивно ради на побољшању квалитета ваздуха, воде и земљишта у земљи, најавивши да ће широм Србије наредне године бити изграђени рециклажни центри, како би се унапредио квалитет живота људи.
Она је подсетила да је 17. децембра потписан уговор са јавним комуналним предузећима из четири града у којима су предвиђени регионални рециклажни центри.
Крећемо са прва четири региона у првој фази, а то су Ваљево, Сомбор, Ужице и Нова Варош, где ће већ крајем марта кренути избор извођача, који ће почети радове негде до јуна следеће године, казала је министарка.
Истакла је да ће то значајно променити еколошку слику Србије и навела да ће преко 30 општина гравитирати у та четири региона, након чега ће бити расписан међународни тендер и бирање извођача.
Управљање чврстим отпадом, казала је Вујовић, у Србији се врши на најсавременији начин, како би се тај отпад по правилима одлагао и био спреман за рециклажу.
Према њеним речима, одлагање отпада врши се по принципима циркуларне економије у сарадњи са високообразовним институцијама у земљи.
Ради се на принципима циркуларне економије како би се отпад користио и добијао неку другу употребну вредност - тај документ је тренутно у изради у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом и на јавној расправи је, рекла је министарка.
Када је у питању буџет за еколошке пројекте, Вујовић је навела да Министарство располаже буџетом од 15,4 милијатрде динара додељеног од Владе Србије.
Такође, додала је да је за овај сектор обезбеђено девет милијарди динара кредита од Европске банка за обнову и развој, Француске развојне агенције и Савета Европе.
Нагласила је да је Министарство којим руководи у сарадњи са Министарством грађевине, саобраћаја и инфраструктуре планирало еколошке пројекте у вредности од 12 милијарди динара.
Средстава су обезбеђена, интензивно се ради на почетку свих капиталних и зелених пројеката, грађани су чекали на изградњу путева, школа и билница - све смо обећали и урадили. Тако ће се сад та механизација усмерити у изградњу зелених капиталних пројеката, рекла је Вујовић.
Најавила је да ће Министарство покренути изградњу стотину километара канализације, као и да је преко шест хиљада километара планирано да се изгради уз помоћ кинеских партнера и Министарства грађевине.
Када су у питању пројекти којма су обухваћене Воде Србије, министарка Вујовић је рекла да је постављено 26 постројења за прераду отпадних вода и да ће осам регионалних центара унапредити систем пречишћавања вода у земљи.
Вујовић је казала да је у циљу смањења аерозагађења током прошле године Министарство субвенционисало замену котлова у топланама и индивидуалних ложишта у домаћинствима широм земље.
Замењено је преко 800 кућних ложишта у 2021. У преко 40 градова су замењене котларнице и у неким градовима имамо веће пројекте, читаве градске топлане које смо мењали као Смедерево, Крагујевац, Нови Пазар, Ваљево и Косјерић, док су у преко 30 општина замењени котлови у школама, амбулантама, домовима култура и спортским салама, навела је Вујовић.
Како би се квалитет ваздуха подигао на виши ниво, Вујовић је додала да министарство ради и на пошумљавању, те да је током прошле године за садњу шума издвојено сто милиона динара, што је око 150.000 стабала посађених на 420 хектара.
Најавила је да ће се са трендом пошумљавања наставити и наредне године.
Поручила је да ће Министрарство наставити да улаже у еколошке пројекте и позвала све јединице локалних самоуправа да се пријаве за конкурсе који крећу већ од половине јануара.
Казала је и да ће се у наредној години наставити са пројектима који се тичу уклањања депонија и култивисања тих површина.
