Уз тај податак, РЗС сваког месеца објави и медијалну нето зараду, која знатно реалније осликава зараде већег дела запослених у Србији. Тако је у фебруару медијална нето зарада износила 40.308 динара, односно 12.118 мање од републичког просека.
Ту и такву медијалну зараду до 40.308 динара месечно у фебруару примило је више од половине укупног броја запослених у Србији. При том, под зарадом се подразумевају све исплате запосленима на које се плаћају припадајући порези и доприноси. Другим речима, у том износу су и основна зарада, накнаде за дежурства, за рад ноћу и по сменама, недељом и на празник, накнада за исхрану у току рада и за неизвршене часове рада као што су годишњи одмор, плаћено одсуство, празници, боловања до 30 дана, одсуство због усавршавања, али и регрес за коришћење годишњег одмора, награде, бонуси и слично.
РЗС наводи да се зарадом не сматрају накнаде по основу уговора о делу, за боловања дужа од месеца, за трошкове запосленима за долазак и одлазак с посла, за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, за смештај и исхрану током рада и боравка на терену, отпремнине запосленима при одласку у пензију или за чијим је радом престала потреба, једнократне накнаде у складу са социјалним програмом, накнаде трошкова погребних услуга и друго.
Од четири региона, на колико је Србија подељена, само у Београдском је просечна фебруарска нето зарада већа од републичког просека. Наиме, у фебруару је Београдски регион имао просечну нето зараду од 65.199 динара. Истог месеца просечна нето зарада за регион Војводине износила је 49.426 динара, за регион Шумадије и западне Србије била је 44.621, а за регион јужне и источне Србије 46.015. При том, од 17 општина које чине Београдски регион само у пет је просечна нето зарада била мања од републичке, док је у преосталих 12 била већа. Највећа нето фебруарска плата забележена је у општини Врчар – 86.975 динара, затим Нови Београд – 82.948 и Стари град – 82.940. Те зараде су више од 30.000 динара веће од просечне републичке плате остварене у фебруару ове године.
Након Београдског региона по висини просечне нето зараде у фебруару је Војводина са 49.426 динара, што је 3.000 динара мање од републичке просечне плате. У региону Војводине само је Јужнобачка област имала нето фебруарску плату већу од републичког просека – 52.947, док су преосталих шест имале мању. У региону Војводине највећу нето фебруарску зараду имали су запослени у Новом Саду – 58.115 динара, затим у Вршцу – 54.906, Зрењанину – 50.972 и Панчеву – 50.887. Све остале општине у региону Војводине имале су нето фебруарску зараду од 40.000 до 49.000 динара, односно ниједна није забележила чак ни просечну војвођанску зараду.
У фебруару је најмања нето просечна зарада забележена у општини Гаyин Хан – 35.661 динара. Она је 16.118 динара мања од републичког просека за тај месец, али и 51.314 динара мања од зараде запослених у општини Врачар. Нето фебуарске зараде запослених у Сврљигу биле су 36.296 динара, Варварину 37.243, Бојнику 37.034. Плате испод 40.000 динара имали су и запослени у више општина јужне и источне Србије.
У региону Шумадије и западне Србије просечна фебруарска нето зарада износила је 44.621 динар и у њој само једна једина општина, и то Лајковац, има фебруарску нето зараду већу од републичког просека – 61.960, док све остале имају далеко мање од њега. Највише у том региону, после Лајковчана, зарађивали су запослени у Лучанима – 51.159 динара, затим Ужицу – 50.013. Просечна фебруарска нето зарада у Крагујевцу је 49.555 динара, што је такође мање од републичког просека.
Када је реч о региону јужне и источне Србије, просечна нето фебруарска зарада била је 46.015 динара. У њој зараду већу од републичког просека остварили су запослени у Костолцу – 64.184 динара, Бору – 57.156, Пожаревцу – 54.580, Медијани, која је општина града Ниша – 54.486. Близу републичког просека били су запослени у Пироту – 51.109.
Љ. Малешевић
