Овај Нишлија, који, иако тренутно живи у Новом Саду, својим надимком жели да промовише Дурлан, део града на Нишави, у којем је одрастао, покушаће да освоји гледаоце новим звуком и потенцијално отпутује у Малме, где ће ове године од 7. до 11. маја бити одржана Евровизија. Песма је настала спонтано, а онда и сама идеја да се пријави за фестивал.
– Више је то био експеримент и игра. Добио сам матрицу, написао текст, а онда смо експериментисали са жанром и са том трубом коју чујете у песми. Продуцент ме је питао да ли бих желео да пошаљемо на конкрус и ја сам пристао. Послали смо је и нисам уопште очекивао да ће проћи, јер није певачка песма, али прошла је и јако сам се изненадио – објашњава за „Дневник” Дурлански.
Музику је радио његов продуцент „Rap Gorilla”, а уз њега и Александра Илића, Душан Анисимов Дурлански написао је текст. Занимљиво је да се нишки репер у њему обраћа директно музици, па, тако, каже: „Они желе да узму ми тебе и више те не врате никад. Моја си најбоља нота, најбоља боја са најбољих слика. У глави галама, све што чујем сада су дрека и вика. Свирај ми рукама само ме горе дигни из вира”. Занимало нас је коју је поруку желео да пошаље оваквим текстом.
– Поента текста је да су данас, а ту морају сви да се сложе са мном, све песме исте. Не морам ни да послушам неку нову када јер личи на неку већ објављену. Ту и тамо се неко издвоји. Хтео сам, зато, да урадим нешто што нема нико – открива нам Дурлански. – У песми се питам зашто се људи музике боје, зашто се боје да раде нешто за шта нису сигурни да имају прођу код публике, да ће од тога нешто да направе. Верујем да би људи требало више да раде нешто аутентично, зато ја у песми изговарам да музику тражим свуда, не знам где је, али ипак успем да је пронађем. У суштини, текст говори о томе да ја желим да радим мало другачију музику, а не да будем у тренду и да радим copy-paste песме. Који год текст да напишем увек тражим неки смисао. Додуше, имам и ја неке песме које су за омладину, јер свако од нас ко жели да успе у томе што ради имаће песме које су мало више уметничке.
Душан ће наступити у другом полуфиналу, 29. фебруара, под редним бројем 14. Како нам открива, припреме за сам наступ су већ увелико у току. Неће пратити евровизијске трендове када је сцена у питању, али верује да има цео концепт који ће нам приказати те вечери.
– С обзиром на то да нисам много познат и да сам тек почео озбиљно да радим, наступ ће морати да буде мало јачи да би ме људи запазили и рекли: „Овај кида”. Надам се да ће то што припремамо људима бити занимљиво. Немам ватру и ласере на сцени, али свакако мислим да ће бити добро – наглашава млади репер. – Ако се водимо тиме да може да победи неко кога публика већ зна, ко је већ познат, онда су ми шансе за победу на „Песми за Евровизију” јако мале, али, ако људи желе да пошаљу нешто ново и другачије, на шта ће сви да обрате пажњу, мислим да су ми онда шансе баш велике.
Како објашњава, учешће на „Песми за Евровизију” види као добру прилику да више људи чује за његов рад. Његова песма је све слушанија на Јутјубу, иако иза себе нема базу фанова, као што је то случај са већ афирмисаним кандидатима.
– Тренутно ми фестивал не доноси ништа, али људи су досад имали прилику да виде само један мој спот, који је више реп, није комерцијална ствар и чули су још две моје песме. Немају, стога, много материјала да закључе нешто о мени, али мислим да ће то много да се промени на самом наступу. Људи ће ме видети уживо, наступићу на телевизији са националном фреквенцијом у великом шоу програму – наглашава Дурлански, који ће након самог учешћа на фестивалу, без обзира на пласман, објавити свој дебитантски албум који припрема. – На албуму ће доминирати реп, дрил, boom bap, комерцијал, dancehall и техно-реп звукови. Од свих жанрова сам понешто узео и направио добру комбинацију. Биће за свакога парче торте. Албум се зове „Made in Durlan”. Како ће даље да се развија каријера зависи и од тога колико ме буду запазили на „Песми за Евровизију” и колико ће њих остати да ме прати.
Овај младић је музику заволео још као дете, док је слушао реп, а, када је пожелео да слуша нешто другачије од оног што се нудило схватио је да то може да уради и сам.
– Хтео сам да сам правим неку музику за моју плејлисту. Правио сам музику за себе и тако заволео да снимам. Схватио сам да ми то иде, а ако већ знам, то да радим увидео сам да могу музиком и озбиљније да се бавим. Кренуло је из неког хобија, али нисам мислио да то може да ми буде посао. Мада, како време одмиче, мислим да ће то и да постане мој примарни посао. Чак и ако не будем више објављивао песме снимаћу музику због себе. Волим тај осећај када уђем у глуву собу у студију и кренемо са снимањем – закључује Дурнански и подвлачи да је за њега музика живот.
Владимир Бијелић
