Овај састав извешће песму „Електрољубав” у којој, између осталог проговарају о вештачкој интелигенцији и одвајању од љубави. Kако нам открива певач Александар Бранковић, који се представља као Саша Баша, који је и писао текст, вештачку интелигенцију у песми користе као средство помоћу којег је послао одређене поруке у етар.
– То је маска иза које се крију многи други, на први поглед невидљиви, слојеви. Апсурдно би било откривати их, јер свако мора добити свој лични доживљај како кроз музику, тако и кроз текст – каже за „Дневник” Саша Баша и додаје да ће сценски наступ испратити саму песму, али на њихов начин. – Учинићемо то кроз нашу перцепцију саме песме. Никако кроз неки очекивани и уобичајени наступ. Никако кроз клишеизирани приступ самој тематици. Зато и мислим да ће бити занимљив и аутентичан. Пре свега нама, јер ћемо своју песму моћи да представимо на себи својствен начин.
Пријава за ово такмичење проистекла је, како нам каже, из њихове жеље да нешто „ненационално”, другачије и чудњикаво” уђе у трку.
– Жеља је била да докажемо да тако нешто и даље постоји. Да постоје теме које још увек нису излизане. Да је могуће говорити модерно кроз ретро звук. Да је могуће експериментисати у модерној музици, а не изгубити се у вртлогу машинерије. Да је, и даље, могуће упутити критику без цензуре. Песма је настајала годинама, рефрен је стајао јако дуго у фиоци док није добио своје отелотворење у виду песме „Електрољубав” – прича Саша Баша, који иза себе има много наступа на различитим музичким такмичењима и фестивалима, али истиче да је „Песма за Евровизија” другачија по многим тачкама. – Најзначајнија тачка је продукција. Никада до сада нисмо имали овако захтеван наступ и овако захтевну организацију што изискује велику количину одговорности, стреса, притиска, али и новца. Kао друго бих издвојио излазак из зоне комфора и одлазак у, до сада, неистражене пределе.
На наше питање може ли потпуна аутентичност да буде њихова главна предност на овом фестивалу Александар Бранковић наглашава да би волео да је то управо предност сваког извођача икада, што, према његовој процени није тако.
– Углавном је цео свет шоу бизниса укалупљени шаблон у ком се штанцују песме као у фабрици и онда, када се појави нешто што одудара од шаблона, људи реагују зачуђено и тада помисле да сте аутентични или чудни, а ви сте, заправо, само своји. Исправан пут сваког аутора јесте пут освешћивања сопствене егзистенције. Проналаска сопствене тачке у координатном систему конфузије. Kада човек, односно аутор, пронађе ту тачку, он иде ка циљу чије је име аутентичност – истиче наш саговорник.
Уз Сашу Башу, на сцени „Песме за Евровизију” биће чланови састава Virtual Ritual: Лазар Пантелић, Лазар Димитријевић, Kатарина Давинић и Алекса Станковић. Саша верује да је овај фестивал одлична прилика да за њих и њихову музику чује много људи, јер сматра да ће се међу њима пронаћи неко ко ће разумети поруке које преносе кроз песме које раде и заволети оно што снимају. Међу њима су, потенцијално, и странци који интензивно преслушавају српске кандидате за представника на Евровизији.
– Искрено, ја певам на матерњем језику, иако је песма „Електрољубав” намерно сачињена од англицизама, и моје поруке су упућене људима који разумеју мој матерњи језик. Ако неко преведе то на неки други језик и ако тамо неко то разуме, онда сјајно, али пре свега се обраћамо домаћој публици, а можда највише себи – искрен је овај младић. – Евровизију доживљавам као сећање на рано детињство када сам као дете слушао те песме којих се и данас сећам. О симболизму можемо до сутра, али то би био крајње замарајући текст за ваше читаоце.
Саша Баша је недавно објавио дебитантски албум, „Тризофренија”, алтернативне рок музике са примесама електро музике, свинга, шафла, џеза, хип хопа и балада. Албум је подељен у три фазе - „Лила Идила”, „Снене Сене” и „Virtual Ritual”. Свака од њих својеврстан је алтер-его, који Саша Баша представља како уживо тако и студијски. Све три фазе се стилски жанровски и поетски разликују и представљају, како аутор наводи, три потпуно различита погледа на свет. Саша је од 2016. па до 2020. године био део бенда „Алеја Великана” у оквиру ког је наступао широм земље и региона.
Владимир Бијелић
