Како „Дневник“ незванично сазнаје из Покрајинског завода, још увек се не зна чему су бунари служили – да ли за снабдевање водом или одвођење Дунава кад се преливао – али је установљено да су затрпани рецентним материјалом. Екипе на терену су документовале све што су пронашле, али највероватније ће се на томе и задржати, односно бунари неће даље бити раскопавани, али ће се радити испитивања када су ископани и с којом сврхом. Оно што је још утврђено, јесте да су зидани од цигле која је старија од оне која се користила за зграду Црквене општине.
Наиме, археолози су на раскопаном терену очекивали углавном остатке гробова, будући да је у 18. и 19. веку на тој парцели било гробље, те су пронашли три гробнице, од којих је једна оштећена зидањем Гимназије „Јован Јовановић Змај”. Такође, пронађени су и гробови са костима и трагови дрвених ковчега.
Рушењем Црквене општине почело је у новембру, али је сачувана предња фасада која ће остати аутентична и по доградњи објекта за нови Парохијски дом. Иначе, реч је о згради која је претрпела бомбардовање средином 19. века, те је изнова сазидана на самом почетку 20.
Како је у плану, Парохијски дом ће имати канцеларије, продавницу, просторију за конференције, салу, крстионицу, кухињу са трпезаријом, санитарни чвор, помоћне просторије... Такође, под кровом новог објекта наћи ће се и три трособна стана.
Л. Радловачки
Фото: приватна архива
