Археолошко налазиште код Чуруга: Стари виногради крију још блага

ЧУРУГ: Група археолога из Одељења археологије при Музеју Војводине недавно је обележила 20 година од почетка заштитног ископавања код Циглане у Чуругу на потесу „Стари Виногради”, на улазу у Чуруг из правца Жабља и Новог Сада, које представља највећи археолошки пројекат у Војводини у протеклих пола века.
curug arheolozi
Фото: Dnevnik.rs

И у Србији је налазиште јединствено, јер нема локалитета где се сваке године изнова ископава терен и увек долази до нових сазнања.

Руководилац  пројекта „Стари Виногради” археолог Станко Трифуновић каже да је налазиште вредно са становишта археолошке и историјске науке.

„Стари виногради” су вишеслојно археолошко налазиште где су пронађени остаци културе од каменог доба до праисторијских епоха, античког доба , средњег века, до краја 17. и почетка 18. века, каже Трифуновић.

Како је даље казао, окупили су се у Чуругу да обележе две деценије рада током којег је у ископавањима учествовало више од две стотине студената археологије, за које је рад представљао добру праксу да се испече занат и научи шта је археологија.

Неки од њих не само што су у међувремену стекли дипломе археолога, рекао је у наставку наш саговорник, већ су постали и доктори архелогије, па су с радошћу примили позив на јубилеј.  

На прославу су осим некадашњих студената дошли и представници МЗ Чуруг и Општине Жабаљ, али и представници Покрајинског секретаријата и Министарства за културу, јер је налазиште „Стари Виногради” током заштитног ископавања постало значајан појам у српској археологији и једно од најзначајнијих налазишта у Србији са до сада пронађених више од хиљаду археолошких објеката.


Трка археолога и радника Циглане

Локалитет је огроман, а докле ће се радити на њему зависи од новца и од рада Циглане.

Археолози иду испред запослених у Циглани, па су им и захвални јер им омогућавају археолошки рад и практично рад Циглане прилагођавају археолошким ископавањима. На срећу, у Циглани су препознали значај овог пројекта, јер да нису све што смо до сада пронашли било би непознато, подвлачи Станко Трифуновић.


По речима Трифуновића, налазиште се простире на више стотина хектара и до сада се утврдило да се на овом простору у континуитету живело од праисторије до 18. века.

Нађени су добро очувани лонци и зделе, коштане перле, стаклене наруквице, гвоздени ножеви, оружје ратника из различитих епоха, више од стотину земуница и полуземуница за становање са земљаним пећима и стубовима који су носили двосливни кров, темељи дрвене оргаде…. Све је то  документовано и фотографисано и на основу тога написано више научних радова, предочава Станко Трифуновић. 

Музеј Војводине сваке године конкурише за средства с пројектом да се на локалитету „Стари виногради” у Чуругу отвори архерлошки парк, музеј на отвреном, где би се на локалитету рекоструисао период и уз пронађене археолошке објекте отворила музејска поставка.

Локација за то је одлична, налазиште је у близини пута на асфалту, а у близини је и мотел, па би се археологија добро повезала са туристичком привредом, наглашава Трифуновић и најављује да се за децембар у Музеју Војводине припрема изложба „Чуруг - 20 година археолошког ископавања“ која би потом била пресељена као гостујућа у Историјски музеј Србије, од  јуна до новембра 2018.

Намера нам је да посетиоцима што верније дочарамо свакодневни живот минулих времена од најмлађег гвозденог доба до краја турске власти, од дечје колевке до заната и ратовања, као и однос тадашњег човека према мртвима и религији, најављује археолог Станко Трифуновић.

Зорка Делић

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести