Брнабић и Шарец на конференцији „Дигитализација у пољопривреди” у Новом Саду: Учимо једни од других

Конференцију „Дигитализација у пољопривреди” отворили су председници двеју влада, Србије и Словеније, Ана Брнабић и Марјан Шарец у хотелу „Шератон” у Новом Саду, а говорили су и министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Бранислав Недимовић, као и државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и хране Републике Словеније Дамјан Станоник.
brnabic
Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bb

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истиче да је пољопривреда комплексан сектор, који је, као и многи у Србији, био много деценија запуштен.

– У Србију као пољоприредну земљу, посебно Војводину, није ни приближно инвестирано колико је требало, а инвестиције нису биле стратешке, те је пољопривреда била застарела и неотпорна на климатске промене, које су данас један од највећих изазова за ту област – истакла је Ана Брнабић. – Влада Србије је, откако је Бранислав Недимовић министар пољопривреде, кренула стратешки да мења ствари, што данас даје резултате. Не мислим само на модернизацију пољопривреде већ на прављење јаче и одрживије пољопривреде, и то на пет начина, од којих је први увођење система за наводњавање. Кроз „Абу Даби фондове” до сада је направљено 14 система за наводњавање, од тога 11 у Војводини и остали у централној Србији и настаљамо даље. Друга ствар је електрификација поља, што је, нажалост, у Србији иновативност.

Она истиче да су при крају четири пилот-пројекта елетрификације у Лесковцу, Житорађи, Варварину и Мерошини.

– Трећа ствар важна је аутоматска противградна заштита, са чиме смо, нажалост, опет кренули од нуле. До краја мандата имаћемо три система аутоматске противградне заштите, а желимо и да остваримо сарадњу пре свега с БиХ, јер је важно да се регионално повезујемо – казака је премијерка Брнабић. – Један систем је завршен с домаћом индустријом, „Трајалом”, и даје одличне резултате.

Оне је истакла да је четврти систем модернизација, те је усвојена нова уредба која предвиђа посебне субвенције за опрему и механизацију, док је пета важна ствар – дигитализација, о чему су се јуче током конференције могли чути многи примери добре праксе Словеније.

– Дигитализација иде у два смера када су у питању информациони системи и административни поступци – тврди Ана Брнабић. – С друге стране, ради се дигитализација самих система, за шта је добар пример Институт „БиоСенс”.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bb

Председник Владе Републике Словеније Марјан Шарец казао је да је јуче одржан пети сусрет двеју влада који је потврдио да су односи између Србије и Словеније добри.


Недимовић: Дигитализација смањује трошкове

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије Бранислав Недимовић казао је да дигитализација доводи до смањења трошкова, самим тим остаје више профита и то је пут којим треба да се иде.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bb

– Пројекат који смо инсталирали је нови софтвер за сезонске раднике у пољопривреди, који може функционисати на било којем паметном телефону – навео је Недимовић. – У тај пројекат нико није веровао до премијерке наше владе, а он је данас импелементиран и из сиве зоне је 28.000 људи пребачено у „бели свет”.

По његовим речима, послодавци оцењују тај пројекат као добар, лица која су ангажована имају пензијско и здравствено осигурање, порези су плаћени, те су све три стране, рачунајући и државу, задовољне.

– Наш модел смо предложили и људима из словеначке владе – казао је Недимовић. – Исто тако, када је реч о њиховим решењима и пројектима, желимо да учимо и не бежимо од тога.


– Позитиван развој желимо да наставимо и у будућности – навео је Шарец. – Јуче потписани меморандум између министарстава пољопривреда отвара нове могућности да потврдимо традиционално пријатељство, солидарност и узајамну подршку која је обележила наше односе и на подручју пољопривреде.

Шарец је казао да су плуг, мотику и волове, некада главне алате у тој области, заменили сателити, интернет и рачунари.

– Увођење информационих технологија у газдинства је природна појава. Некада су сељаку помагале животиње упрегнуте у плуг да заоре њиву, а данас му помаже трактор опремљен ГПС-ом који му нуди многобројне информације, између осталог и о хемијским средствима која су потребна за прскање, и то су све нове технологије – навео је Шарец.

По његовим речима, упркос технолошком напретку, пољопривреда се сусреће и с другим изазовима, а важан је квалитет.

– Истовремено, газдинства морају испуњавати друге услове и бринути се за одрживи развој. Све већу улогу имају и млади јер су њихов начин пословања, знање и компетенције, те способност, сасвим другачији од старијих генерација – казао је Шарец. – Словенија и даље жели да производи добру и квалитетну храну, те се посао мора предати младим пољопривредницима, који преузимају породична газдинства. С поносом сваке године бирамо најиновативнијег младог пољопривредника.

Фото: TANJUG/ JAROSLAV PAP/ bb

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и хране Републике Словеније Дамјан Станоник рекао је да наша министарства сарађују на високом нивоу у бројним областима.

Он каже да је то веома компликован задатак, за који су сигурни да ће Србија успешно обавити.

Председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић рекао је да је чињеница да је седница двеју влада одржана у Новом Саду, доказ за комплементарност наших привреда.

– Од почетка ове године остварена је укупна размена Словеније и Србије од око милијарду евра и представља повећање од 1,4 одсто у односу на прошлу годину – истакао је Вучуревић. – Укупна спољнотрговинска размена Словеније и Војводине за првих десет месеци године износи 307 милиона евра, што је повећање од осам одсто у односу на прошлу годину, док је војвођански извоз за Словенију порастао девет одсто, и износи око 200 милиона евра.

М. Стакић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести