У ауторском тексту она говори о својој визији Србије 21. века, те с поносом истиче да је Светска банка Србију прогласила за лидера у Југоисточној Европи у спровођењу реформи.
За већи раст бруто домаћег производа и смањење незапослености, како каже, предуслови су очување макроекономске стабилности и и отпочињање трансформације наше економије у економију засновану на иновиацијама.
Напомиње да не мисли само на иновације засноване на довођену великих светских компанија, већ коришћењем домаће памети, потенцијала и талената.
Оно што нам недостаје је подстицајно окружење и еко-систем у којем наши таленти могу да креирају додатну вредност Србији, каже Брнабић.
Управо у променама које доноси четрвта технолошка револуција премијерка види шансу Србије и наводи:Треба да седнемо и слушамо домаће компаније као што су Севен Бридгес Геномицс, коју је чувени МИТ прогласио за једну од 50 најпаметнијих светских компанија, БиоСенс инситут из Ново Сада који је један од европских лидера у дигиталној пољопривреди, НТ Парк у Београду који је купио више од 60 стартап и иновационих компанијам које 75 одсто својих производа извозе..., набраја премијерка.
Треба да учимо од храбрости и креативности компаније Нордеус, поручује и наводи да због њих странци долазе у Србију да раде.
Све те компаније успех су постигле само захваљујући сопственој предузимљивости и спремности да преузму ризик, јер су људи који их воде веровали у себе, каже премијерка, те поручује: Замислите шта би све постигли да су имали подршку државе?
Уверена је да економија заснована на иновацијама јесте начин да не будемо земља јефтине радне снаге, а наш даљи развој да не зависи од временских услова.
Помиње да је утицај нових технологија највидљивији у прехрамбеној индустрији, која, како каже, јесте наша развојна шанса, али је истовремено њен допринос БДП-у готово никакав, а то је, тврди, управо због ниског технолошког нивоа.
Наводи да се управо у том смислу размишља о томе да се подстицаји страним инвеститорима дају према степену коришћења иновација и нових технологија, уместо према броју радних места.
Компаније као Шнајдер Електроник, Мајкрософт и Континентал, које имају развојен центре у Србији, примери су компанија које својим доласком креирају додатну вредност, повећавају конкурентност и позитивно утичу на имиџ земље, навела је Брнабић, те закључила да је управо зато дигитализација кључни приоритет владе, али и да је време да схватимо да дигитализације није ИТ.
Дигитализација је, каже премијерка, нови економски концепт који прожима услуге које влада пружа својим грађанима, произвоне делатности, науку, образовање, културу, уметност, медије, све сфере живота и зато поручује да то остаје њен приоритет, јер верује да је то шнаса за цело друштво.
Потенцијал и таленте имамо. Имамо обавезу да креирамо систем који ће подржавати иновативноаст и креативност. Бржи развој и већа подршка креативним индустријама следећи је корак на коме ће влада радити, поручила је премијерка, која је уредништву НИН-а захвалила што је имала прилику да читаоцима приближи на чему са својим тимом ради сваког дана и зашто данас „имамо јединствену шансу да у протпуности променимо наше сутра“.
