Он је у изјави новинарима у ЕУ Инфо центру у Београду подсетио на став ЕУ да дијалог треба да се настави, уз постизање правно-обавезујућег споразума.
Позиција Европске уније се не мења, поновио је Фабрици.
Када је реч о европским интеграцијама Србије, Фабрици је истакао да је и ту порука јасна: "Радите више, наставите реформе и преговори ће напредовати".
Идентификоване су све области у којима је напредак већ постигнут и у којима треба да буде постигнут. Услови су јасни, закључио је Фабрици.
Он је био један од учесника панел дискусије у Београдском ЕУ Инфо центру на тему "Од румунског до финског председавања Савету ЕУ", на којој су говорили и шефица тима за преговоре Србије са ЕУ Тања Мишчевић, као и амбасадори Румуније и Финске у Србији.
Мишчевић је представницима нове администрације у Европској унији поручила да на њиховој агенди свакако треба да буде питање проширења, јер је управо то одговор на многа питања и проблеме.
Она је подсетила да Европска унија велики значај придаје питањима заштите животне средине и енергетике, а управо та питања неће моћи целовитио да буду решена без проширења.
Амбасадорка Румуније у Србији Оана-Кристина Попа рекла је да је Румунија задовољна учинком током председавања Саветом Европске уније.
Постигли смо много у протеклих шест месеци, упркос изазовима - Брегзиту и европским изборима, сматра Попа.
Што се тиче проширења, она је задовољна тиме што је то путање "остало на столу".
Тај процес је спорији него што би многи волели, ипак, важно је да та тема остане у фокусу. Има напретка када је реч о Србији и осталим земљама Западног Балкана, рекла је Попа.
Када је реч новој евроспкој администрацији она указује да треба сачекати да се све озваничи, али да за сада делује обећавајуће и добро, па се очекује активних пет година у Европској унији.
Амбасадор Финске Кимо Лахдевирта истакао је да ће питање проширења бити једно од важних тема на агенди Финске током њеног садашњег председавања и да је циљ да се одржи реална перспектива за земље Западног Балкана.
Издвојио је напредак који је Србија постигла у области економије и изразио наду да ће се то "прелити" и у остале области, посебно у важан сегмент владавине права.
Лахдевирта је најавио и пуну подршку дијалогу Београда и Приштине под окрилљем ЕУ.
Знам да је тешко постићи резултате, али статус кво није одржив, па се стварно надам да ће напредак бити постигнут, рекао је фински амбасадор.
Он је додао да Европски парламент треба да потврди нова имена на челу европске адинистрације и да ће Финска током преседавања дати свој допринос да та транзиција прође глатко.
Представница Центра за европске политике Милена Лазаревић сматра да је изјава председника Француске Емануела Макрона која не обећава перспективу проширења Европске уније, заправо, била намењена тамошњој публици и да у овом тренутку не треба бринути због тога.
Ипак, констататовала је и да ће политика проширења у наредном периоду бити испод радара.
Оно што је најважније је да Србија настави своје реформе и да ради, пре свега, на владавини права и слободи медија, на свим оним питањима и проблемима на које нам је Европска унија указала у овом, једном од својих најкритичкијих извештаја, навела је Лазаревић.
Према њеним речима, поједини кандидати за нове челнике европске администрације имају одређене контроверзе иза себе, па је питање да ли ће постојати већина која ће их на крају и потврдити.
Може се десити да финско председавање буде на неки начин оптерећено формирањем европских институција, уколико ови кандидати не буду потврђени, указала је Лазаревић.
Коментаришући номинацију Шпанца Ђузепа Борела за шефа евроспке дипломатије, она наводи да ће он морати да заузме неутралан став у дијалогу Београда и Приштине, пошто је то обавеза сваког члана Европске комисије.
