Све у свему, могло би се рећи – идеалан географски положај за квалитетан и миран живот, нарочито откако је изграђен другопоменути ауто-пут, због чега кроз Јарак, уместо 15.000 возила, сада дневно протутњи само хиљаду.
Наводњавање 100.000 хектара из Саве преко Јарчине
Једна од највећих инфратсруктурних инвестиција које се реализују у Јарку јесте проширење и издубљивање канала Јарчина, као и изградња црпне станице на ушћу у Саву. Реч је о делу пројекта великог система за наводњавање, а који ће повезати Јарчину која ће се пунити водом из Саве, са Борковачким и Павловачким језерима код Руме, одакле ће се наводњавати више од 100.000 хектара пољопривредног земљишта, с тим да је у плану да се већ овог лета може наводњавати око 10.000 хектара. Сви радови требало би да буду готови до краја 2027. године. Вредност инвестиције је 15 милиона евра које је обезбедила Европска банка за обнову и развој.
Опуштеност је највећа врлина у овоземаљском животу
„Срећан је сваки човек који је задовољан оним што има”, вели нам мештанин Јарка Љубомир Моцоња, иначе родом из Босанске Крајине, који је са својом породицом дошао још као дечак, пре шездесетак година. Памтећи ондашње дане када је човек, према његовим сећањима, био задовољнији иако није било хране у изобиљу као данас, Моцоња не може да се начуди како су људи данас изгубили сјај у очима и срозали морал по ком газе.
– Кад смо ми били мали, имали смо два фудбалска клуба, недељом играли улица против улице, били смо задовољни, још кад намажеш кришку хлеба са пекмезом и машћу, а данас се храна баца, људи су незадовољни – каже наш саговорник. – Човек треба да буде опуштен, јер опуштеност је највећа врлина у овоземаљском животу. Али, то се тренира, вежба се. Најбитније је, то ти кажем из свог животног искуства, да човек што пре дође на пут божји!
Осим свега наведеног, додаје Моцоња, важна је и добра ракија, ако може од крушке јер има лепу арому, док је пак од шљиве дефинитвно најбоља.
– У селу немамо много празних кућа, а ауто-пут је подигао цену земље, па самим тим и некретнина – каже председник Савета Месне заједнице Јарак Младен Симовљевић, додајући да јутро земље кошта од 10.000 евра па навише. – Изгубили смо доста обрадиве површине, можда стотинак јутара земље, а 50-60 породица је остало без њива, али све ће им то бити добро исплаћено. Иначе, квалитет земље нам је доста добар и узгајају се кукуруз, пшеница, некад је било доста шећерне репе. Међутим, познати смо по лубеницама, дињама, паприци, купусу, док на двестотинак јутара узгајамо и дуван. Неколико породица има и младе засаде јабука, а све то захваљујући могућности заливања, нарочито они који имају земљу уз Јарчину.
Они који се не баве (само) пољопривредом, запослење траже у околним већим центрима, а како је Срем познат по јакој индустрији, тешко да се може рећи да посла нема.
Јарак идеалан за живот већ 6.000 година
Поприлично штура онлајн документација о историји села Јарак указује на то да је то подручје уз Саву, у близини Сремске Митровице, било настањено још око 4.000 година пре нове ере, што потврђују камени предмети, ножеви и разна друга оруђа пронађена у јарачком атару. То праисторијско насеље касније су настањивала келтска и панонска племена, а онда је прерасло у римско насеље као део провинције Друга Панонија. Из тог периода потиче и позлаћени шлем пронађен 2006. године, а који се данас налази у Музеју Војводине у Новом Саду. Сам назив села – Јарак – потиче од латинске речи фошае која означава ров, канал. Међутим, иако је овај назив првобитно повезан са поменутим данашњим селом, нека археолошка истраживања пак показују да је реч о суседном месту – Шашинци.
– У Сремској Митровици имамо средњу Медицинску школу „Драгиња Никшић”, па је доста њих отишло за Београд и Нови Сад, петнаестак њих је у иностранству, али имамо и три младе лекарке које живе у Јарку а раде у околним селима – додаје Симовљевић.
Како би анимирали и мотивисали младе да се задрже у селу, осим доброг запослења, важна су улагања и одржавања, а којих има у плану и на претек.
– Прошле године смо уредили центар села, просторије Месне заједнице, библиотеке и матичарске канцеларије, урадили смо фасаду Дома културе, поставили видео-надзор... Такође, треба обезбедити више садржаја за децу, тако да ћемо унапредити дечји парк уз школу, треба да уредимо прилаз капели на гробљу, а надамо се и канализацији и новој водоводној мрежи – закључује председник села.
Леа Радловачки
По фудбалу се село познаје
У самом центру Јарка, одмах иза Основне школе „Јован Јовановић Змај”, налази се фудбалски терен месног клуба „Сремац Јарак” који је основан пре скоро сто година. Клуб тренутно може да се похвали са 22 регистрована играча из села, под вођством капитена Миленка Цукића, док се ових дана очекује додатно појачање.
– Оно што нас је окупило је на првом месту другарство, јер ту је нас неколико школских другова, браћа, кумова, сви смо у неким родбинским везама, скупили смо се и хоћемо да направимо неку пичу и да привучемо још момака – каже Младен Симовљевић који је уједно и председник ФК „Сремац Јарак”. – Најмлађи члан има 16 година, а најстарији 40. Сви играмо из љубави, без пара, али нам је зато потребна адекватна спортска опрема. Прошле године смо добили косачицу, тракторчић, али треба још улагати у инфраструктуру, потребне су неке поправке, да допунимо ограду, урадимо трибине, поставимо рефлекторе...
Првенствени циљ новооформљене екипе је да опстану и привуку млађе играче како би успели да пређу у виши ранг. Ипак, и сад кад играју пријатељске утакмице са фудбалерима из околних места, „стадион” у Јарку буде препун мештана који долазе да подрже своје комшије.
