Михајловић сматра да овај објекат, који је изграђен пре око 140 година и који је најстарији мост овог типа у Србији, није заслужио да заврши у старом гвожђу, кад преко Тамиша, за неколико година, никне нови.
- Логично ми је било да подршку за своју идеју потражим у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин, с обзиром на то да се мост налази на територији коју покрива ова установа. Предложио сам да он буде стављен под заштиту као индустријско и техничко наслеђе. Како Завод већ штити неке сличне објекте, као што су млинови и уставе, логично ми је било да се обратим руководству ове установе - каже Синиша Михајловић, али га је одговор установе прилично разочарао.
У одговору, између осталог, пише да би адреса за ову иницијативу евентуално могла да буде Музеј технике у Београду, јер се Завод до сада није бавио оваквим објектима. Проблематично је, пише у одговору, у чијем је власништву мост, ко би се о њему бринуо... Није поента ставити нешто под правну заштиту ако нема могућности да се то нешто санира и рестаурира и на крају одржава, поручили су из Завода, и подвукли да је потребно обавити снимање моста, за шта ова установа нема могућности.
- Друмско-железнички мост на Тамишу је најстарији мост овог типа у Србији и сведок је развоја банатске железнице. Не разумем како не постоји интерес да се он спаси од сечења. Поготово што му се може дати нова намена. Није ми јасно како град, који се кандидовао за престоницу културе, не обраћа пажњу на бисер који има на својој територији. А на мејл из Завода сам одговорио да ми није јасно да се за мост ја борим као волонтер а они, којима је то основна делатност, нису заинтересовани - истиче Михајловић.
Како каже, од моста неће одустати, а нада се да ће му се придружити и други који разумеју какво је он градитељско и културно благо.
Ж. Балабан
