У питању је докторски уметички пројекат на студијама ликовних уметности на новосадској Академији уметности у коме се ауторка бави истраживањем вредности и технике веза у ликовном делу. У односу на то гледиште у коме уметнички пројекат користи искустава која припадају занатским вредностима, поставља се, како каже Весна Лалић важно питање: да ли се техника веза може посматрати изван свог утврђеног стандарда и традиције, постоји ли начин преформулације веза као занатске технике у савремени ликовни језик? По речима аутгорке, примарни део у ликовном истраживању односи се на материју, форму и њену структуру, која аутентичном техником веза може постати подлога у погледу новог тумачења уметничког рада. Језгро рада је нит као ликовни елемент, у циљу стварања сложених форми и структуре у контексту апстрактне слике, услед чега веза постаје одређена акција која посматрачу сигнализира способност да делује као ризом у представљању доживљаја везаних за ствар, догађај или ситуацију. Овим поступком релација рада није у асоцијативном, већ је дата као грађа у функцији разумевања односа нити као процесу у стварању нових форми у слици.
Бранка Лалић, (Врање, 1987) мастер студије сликарства завршила је 2012. на Академији уметности у Новом Саду, а сада је на докорским студијама. Активно излаже од 2009. Имала је седам самосталних и учествовала на више групних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а је од 2011.
Изложба се може погледати до 16.јула као и на линку Виртуелне галерије ликовног програма КЦНС.
Н. П.
