Реч је о фото колажима нашег познатог графичара Бранимира Карановића и аустријског уметника Крамара који ће у дијалошком односу бити представљени у Галерији “Блок” на Новом Београду (блок 45, Јурија Гагарина 221). Њихови фотографски концепти су веома блиски јер двојица уметника своје мотиве граде слагањем мноштва појединачних фотографија које у збирном утиску дефинишу целовите призоре. Крамар је, како наводе организатори изложбе, посвећен снимању архитектуре, заправо истраживању визуелног духа урбаних простора и целина.
Његова фотографска прича се распростире праволинијски, стварањем низа појединачних фотографија које се спајају омогућавајући континуирано „трајање“ погледа. Но, Крамар се никако не задовољава једноставном интерпретацијом виђеног, него настоји да у тим „проширеним“ призорима ухвати дух места живљења. Он настоји да препозна социолошке и културолошке карактеристичности места. Овај уметник је већ годинама посебно посвећен земљама источног блока и њиховим транзицијским преображајима. За разлику од Крамара, Бранимир Карановић своје мотиве гради својеврсном конгломерацијом фрагментарних призора. Снимајући детаље он настоји да их, системом пазл слагалица конституише у целовите смислене целине.
Такве фотографије никако не теже интерпретацији него представљају својеврсно структуирање (фотографске) слике и њеног смисла. Карановић није само спектатор и сниматељ, него је аутентични уметник који настоји да анализира и препозна суштину видљивих манифестација света и човекове судбине у симболички назначеним, отвореним и проблематизованим областима свакодневља.
Изложба ће на Новом Београду трајати до 28. августа, а експонати ће затим бити приказани и на збирној изложби Низ Дунав – од Апатина до Кладова која ће бити отворена у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада 16. септембра.
На фестивалу “Дунавски дијалози” учествују уметници из земаља подунавског региона пружајући један од могућих увида у токове савремене уметности специфичне европске регије коју чине неке од најразвијенијих европских држава „Mittel Europe“ (Немачка, Аустрија), преко земаља које су током протекле три деценије доживеле системску транзицију (Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска); држава тзв. „балканског бурета барута“ (Србија, Хрватска), те земаља које су још увек обухваћене дубоком кризом (Молдавија, Украјина). Ове године централна тема је перцепција савремености. Осим истоимене централне изложбе одржаће се и низ поставки у градовима и местима низ српски део дунавског тока (Апатин, Баноштор, Нови Сад, Сремски Карловци, Београд, Виминацијум, Велико Градиште, Кладово) успостављајући својеврсни уметнички дијалог српских и уметника из подунавских земаља.
Н. Попов
