Новинари су се трудили да преброје његове бракове и ванбрачне заједнице. Свадбу из Брестача су директно пратили ТВ Блиц, Курир, Пинк, Прва, Информер, Хајп, Република ТВ, Телеграф, 24 седам...
Најдуховитији су били, по обичају, у емисији „Папарацо лов” са сјајним избором музике, добром монтажом и ироничним коментарима. И таблоидни новинар мора да има став а не да измишља или да буде друштвено-политички радник који само преноси трачеве са догађаја. Догађај је медијски пратило толико медија који су откривали сваки детаљ. Да се ниси обећао другој, питао је свештеник, алудирајући на претходне Лазићеве везе. Дозвољено је венчање средом иако то није пракса. У принципу је то дан кад би требало да се пости али је мени био мрсан те је за љубитеље меса из Румуније набављен во од 700 кила. Дарков хали-гали с килограмима је посебна тема - успевао је да се угоји и да смрша.
Дарко је, као типични Сремац, несташко, имао два брака и једну ванбрачну везу из које, такође, има дете. Пошто је Сремац, његов карактер ме не чуди, сетите се само Микија из Купинова. Просто Сремци су такви, али о њима неком другом приликом. На свадби је младенцима певао Петар Грашо што је невероватан помак за наше народњаке. Е, сад, за који хонорар? То се нико и не пита за најпознатијег певача у регији.
Али зато су новинари свуда завиривали па и у декорацију сале за венчање, за коју један портал тврди да је Дарко потрошио 50.000 евра. Откупљивао је и младу, а кажу да је испред сале за венчање био возни парк од милион евра. Неке новине су цео догађај прозвале „свадбом од милион евра”. Репортери су ишли и по Брестачу и већина становника овог малог села има лепо мишљење о свом суграђанину. Мада је Дарко био прилично несташан у саобраћају те му је и одузета дозвола . Ипак, сео је у ламборгини и отишао по младу. Знате Сремце, хоћу како ја хоћу. Иначе, запросио је девојку Катарину коју познаје још од пре 15 година али тада нису били једно за друго. Сада је изгледа права ствар што је песмом потврдио и Петар Грашо. Куму није мењао - Андреана Чекић је дошла право са летовања из Грчке.
Не познајем опус куме али кад је давала интервјуе многобројним медијима, имао сам осећај као да слушам Весну Змијанац. Вероватно ћете се шокирати - откуд сад овај Саша Филиповић зна све те податке кад смо мислили за њега да познаје само хитове са Опатијског фестивала и Београдског пролећа. Па, сео сам један дан и одгледао све те силне репортаже о свадби овог певача. Остао сам у чуду, зар је то догађај који морају да прате баш сви медији. Да ли су то толико битне информације кад знам колико људи тешко живе и колико се боре за сваки динар и да је баш тешко време.
Дарку свака част, пустио је сузу, показао колики је емотивац али да ли су наша судбина само Звезде Гранда и да ли баш сви морамо да пратимо ту музику и да гледамо само овакве догађаје. Да ли постоји барем један комерцијалан медиј који ће се бавити неким другим темама. Познато ми је да смо воајерска масовна култура. Сетите се само како се преносила свадба Брене и Бобе, те продавала на ВХС касетама. Исти случај је био и са чувеном свадбом Цеце и Аркана. Колико се сећам, телевизија Прва је преносила свадбу Александре Пријовић. Да ли је публика гладна свега у свакодневном животу па гледа туђи гламур и богатство? Кажу социолози да је то нормална појава у сваком друштву и да су тако и Енглези гледали венчање краљевске породице али рећи ћу следеће - имамо хиперинфлацију нових телевизија и једних те истих лица у медијима. Или је Јеца на телевизији или Дарко, а неки талентовани млади певач, победник престижних такмичења, пева у неком скромном локалу. Код нас талентоване певачице забавне музике беже у психологе.
Ко има среће, тај има и три брака и паре и славу. А ко нема среће тај може да броји ситниш у новчанику и да кука над својом кармом. То није праведно, али, даме и господо, тражили сте капитализам, па уживајте. Није вам ваљало време кад су певале Весна Змијанац, Зорана, Тијана Дапчевић, Мадам Пиано, кад су била само три канала и четврти НС плус и кад је Манда певао „С оне стране дуге” и Беби Дол исто певала о дуги. То није ваљало да бисмо те људе ценили и данас како треба, па уживајте у новим временима. Стога бежанија, или у ИТ стручњака или у Звезде Гранда. Али ови нови певачи неће имати шансу као Дарко Лазић. Сад су главни чланови жирија. Као што ће учесници „Никад није касно” имати само једну шансу да буду познати па макар и на пет минута.
Александар Филиповић
