Убиство у Градачцу преношено директно на Инстаграму до момента уклањања погледало је 12.196 људи. После гашења Инстаграм профила особе која је убила своју бившу супругу, која га је пријавила за насиље добио је 300 нових пратилаца. Полиција је саслушала и 40 људи који су делили видео, али ни ту није крај, полиција чешља своје редове јер се сумња да је неко открио тајну локацију где се крила несрећна мајка са својом осмомесечном бебом.
Социолог Владимир Васић рекао је да су људи који су то бестидно коментарисали на друштвеним мрежама саучесници у злочину. Они нису ботови, они су саучесници у овом масакру. Они су људи коју су спремни и кадри да учине сличан злочин, закључује репортер Нове БиХ. Телевизија Ал Џазира Балкан преносила је из минута у минут све детаље као и Прва српска телевизија. Да ли можемо да станемо на пут масовним убицама или су у питању дубоко оболела друштва?
Припадници ријечке Армаде послали су поруку Бед блу бојсима, ухапшеним због туче са навијачима фудбалског клуба АЕК. Порука је гласила овако: „Цркните новинари, рођени сте за злочин”. Шта да причамо о реакцијама политичара и бриге за „децу”. Да су деца не би били насилни и организовали туче.
Погледајмо последњи покушај убиства бивше девојке, које је спречио отац помахниталог младића. А где је убиство од пре неколико месеци, када је младић убио своју бившу девојку, а потом и себе?! И зашто сви злочини делују горе него да гледамо неки хорор филм?! Зашто настаје помрачење ума код младих људи? Шта се све то десило са савременим друштвом, јер оволико злочина нисмо имали никада. Колико су криви медији, филмови, а колико ситуација у друштву? Зашто је најлакше повући ороз и убити некога? Некад су се људи крили од медија, а данас се све објављује на друштвеним мрежама. Јавно се пљује, хејтерише и мрзи.
Милован Стијовић познати Тиктокер, који сада уређује друштвене мреже на Hype телевизији, је гостујући у једном ток-шоу програму испричао како су четворица вршњака покушали да га силију у школском тоалету и да се осећао беспомоћним. Није то хтео да призна ни оцу ни мајци… Чекао је оволико година да то призна у једној телевизијској емисији.
Ако смо на нашим телевизијама гледали све парове који су се расправљали после брачног насиља у јутарњем програму, ако су насилници брзо амнестирани од стране медија и чак подржани, морамо да се запитамо где је професионална и етичка одговорност наших медија. Ствари су толико далеко отишле да сваким даном са страхом чекам нове вести и нове злочине. Као да влада мртва трка шта нам се следеће горе спрема. Живимо у временима без алтруизма, саосећања . Где је у моди бити мрзитељ и да је важно све коментарисати и преносити на мрежама. Зверињак уживо!
Александар Филиповић
