Служи за људску и сточну исхрану, али само делимично, пошто више од половине рода одлази на производњу етанола, горива, не би ли се уштедело на бензину. Највише га производи САД (333 милиона тона годишње, односно 43 одсто на свету), потом Кина, па Бразил, а Србија је пре осам година била 17. на тој славној листи са 6,4 милиона тона (0,815 одсто).
У Европу је стигао 1535, на Балкан тек у 17. веку, а сада га има по читавој планети, тамо где су добра земља и иоле топла лета. Биљка је чаробне снаге (по мени – и лепоте), а код нас у јуну зна да нарасте за један дан и до 25 центиметара! Од кукуруза се изводи више од хиљаду продуката, од пудера до ђонова, а мој неуспео штос да је америчка технологија велика, јер од њега прави виски (бурбон), док га ми дајемо свињама (моја жена тврди да је то исто), заправо, и није некаква шала већ тужна истина.
Занимљиво је како је кукуруз, као фришки дођош на овим просторима, снажно утицаона наш речник, односно обогатио га тако брзо да не може да се замисли да није с нама одискона. То потврђују квизови на којима млади редовно падају јер се упецају на трик-питање да ли је на двору Немањића служена мамаљуга с млеком или с дрождином. Увек се определе за маснију варијанту.
Научно име кукуруза је Зеа Маyс, што на шпанском тахићанском наречју значи биљка живота, док је европско име кукурузу 1830. измислио и афирмисао чешки биолог Јан Пресл Сватоплук (дао је такође словенска имена живи, вапну, клокану, паприци…) Употребљава се у словенским земљама, али и у Мађарској и Аустрији. На енглеском говорном подручју кукуруз је корн или индијан корн, код Немаца мајзе, Румуна порумбул, мамул, Бугара царевица, царка, гогуљ, мумуз, у Јужној Африци има португалско име мили, а на есперанту је – мајзе. Отоманска империја је ширила кукуруз по Старом континенту, па га Мађари зову и терек бузо, а Италијани гранотурко.
Кукуруз се често помиње у песмама, малтене као багрем бели, али некако неромантично. Све у смислу ринтања: „Три сам дана кукурузе брала”, те „Кукурузи, виногради, треба да се ради” или „Дуга њива, кукурузи мали”. Још има (спорну) васпитну улогу. Кажу да су неваљалу и недоказну децу кажњавали тако што су их слали у ћошак (у школи или у кући) да клече голих колена на окруњеним кукурузима. Лично не знам ниједан конкретан пример тог каштиговања, али знам да сам често мислио о Мао Цедунгу и његовој „културној револуцији” док сам окопавао кукурузе или секао кукурузовину по топлом дану, а она већ сува и гребе по рукама и ушима. Другачије гледаш на живот и његова изненађења после целодневног звецкања мотиком крајем маја када ти кожа посиви од сасушеног зноја, него кад седиш у хладовини и пијуцкаш пивце, макар и лимунаду…
Свила – тучкови женског цвета, дуги до 25 центиметара, обично жути, касније смеђи, који се опрашују ветром с метлице на врху стабла. Нема практичне употребе, осим за косу лутака и као лажни дуван, мада неко тврди да чај од младе свиле помаже избацивању песка из бубрега.
Клип – плод, све с љуштиком, свилом, зрном (најмање 600 семенки код доброг рода) и шапуриком.
Хибрид – кукуруз из савремено селекционисаног семена, много роднији од класичних сорти.
Прекрупа – самлевено зрело зрно. Запарено одлична храна и за салашарске вашке, прихрана код пецароша шаранyија.
Мамаљуга – сиротињско јело од кукурузног брашна, вероватно од румунског имена за кукуруз (мамул), звана још и куља, палента, жганци.. Мишлингер – густо сејани кукуруз коришћен за сточну исхрану као силажа. Израз је позајмљен из мађарског језика.
Заперци – бочни изданци на стабљици, непожељни јер црпу снагу основном стаблу. Некада скидани, сада сорте без заперака.
Шећерац – кукуруз изразито слатког зрна, за конзумирање младих кукуруза.
Кокавац – кукуруз ситнијег зрна за прављење кокица. Наводно, има много уља, које прокључа при наглој ватри и изазива експлозију, расцветавање зрна. Популарни попкорн, за гледаоце биоскопа на свим меридијанима.
Пурењак – млад кукуруз печен на плотни, у жеравици, укуснији од куваног кукуруза.
Пабирак – клип нађен на њиви, загубљен после бербе.
Купе – стабљике обраног кукуруза, кукурузовине, везане у снопове кудељом, рогозом или манилом, па усправљене у пирамиде. На њиви од пет до 20 снопова, а на гумну до 200-300. Кукурузовина је омиљена зимска храна говеда, мање коња.
Огризине – остаци стабљике, с којих су краве скинуле (и појеле) лишће и кору. Осушене добре за огрев код паорских пећки.
Љуштике – омотач клипа, свиленкасти листови некада употребљавани за пуњење сламарица, али могу да буду и материјал за плетење корпица, шешира, ђонова за нануле…
Шапурика – остатак окруњеног клипа, држач зрна. Одлична као огрев, грејач за тучане пегле, запушач за флаше, замена за тоалет-папир (али не једна иста!)
Павле Малешев
