Хладни рат и борба за превласт између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза допринео је убрзаном развоју свемирских технологија. Резултат су први кораци Нила Армстронга на Месецу 20. јула 1969. године. Након „малог корака за човека а великог за човечанство“ и неколико проблематичних мисија стекао се утисак да је битка за свемир утихнула. Међутим, последњих неколико година научници су ново истраживање свемира проналажење одговора на питање: да ли има неког тамо горе.
Мисија о којој се највише прича и која пуни ступце научних часописа је лансирање ракете Атлас 5 која носи свемирску сонду „Марс Инсајт”, прву након ровера „Кјуриосити”. Ракета је успешно лансирана 5. маја из ваздушне базе у Калифорнији. Она ће прећи 485 милиона километара, а марсовско тло дотаћиће 26. новембра. Задатак сонде „Инсајт“ је да нам одгонетне тајне унутрашњости Црвене планете: први пут ће се мерити сеизмичка активност ван Земље и на тај начин покушати да се открију процеси који су обликовали планете Сунцевог система пре 4.5 милијарди година.
Занимљиво је да се у летелици налази чип са 2.429.807 имена људи који су се пријавили путем сајта Насе, а међу којима је и 2.835 имена особа из Србије. У плану је и лансирање дуго ишчекиване капсуле „Орион“ и новог Насиног лансирног система „The Space Launch System“ (SLS) који ће се користити за слање људи у свемир. „Орион“ би се могао отиснути са Земље 2019. године, а са астронаутима 2021. године.
Америчка свемирска агенција послала је у свемир средином априла телескоп „Тес“ (Транзитни сателит за надзор егзопланета) намењен трагању за планетама сличних Земљи на којима би могао да постоји живот. Овај наследник Насиног телескопа „Кеплер“ ће тражити све врсте планета на којима би могао да постоји живот, посебно ће се усмерити на објекте које су у орбити неке звезде где температуре погодују за постојање воде у течном стању. Главни директор за науку у Наси Томас Зурбхен рекао је да ће открића сателита телескопа као што је „Тес“ приближити човечанство одговору на питање: да ли постоји живот ван Земље и да ли је у облику микроба или сложених организама.
У јуну ће свемирска летелица „Хајабус 2“ коју је лансирала Јапанска агенција за аерокосмичко истраживање стићи ће на одредиште - астероид „Рјугу“ одакле би требало да донесе узорке на Земљу. Задатак „Хајабуса 2“ биће не само да врати астероидни материјали, већ и да постави неколико сонди на површину „Рјугуа“. Осим јапанске летелица, Насина свемирска летелица „Озирис-Рекс“, која је лансирана 2016. године требала би да дође у контакт са астероидом „Бену“ који је широк 500 метара и тежи преко 60 милиона тона. Циљ „Осирис Рекса“ је сакупљање узорака тла и стена које би 2023. године требало да донесе на Земљу како би се детаљније аналиирали.
Осим Американаца ове године требала би да се реализује и индијска мисија „Чандрајан 2”. Након САД, Русије и Јапана, Индија је четврта земља која 2008. године освојила Месец. Ипак, лансирање није ишло по плану па је мисија у априлу из техничких разлога одложена за октобар или новембар. Задатак мисије је да испита хемијски састав површине Месеца и да пошаље узорке на Земљу.
Заједницка мисија Еврпоске свемирске агенције (ЕСА) и Јапанске агенције за аерокосмичко истраживање (ЈАХА) „Бепи-Коломбо” истраживаће прву у низу планету Сунцевог система - Меркур. Планирано је детаљно мапирање и мерење магнетног поља и параметара у атмосфери Меркура. Научни се надају да ће мисија пружити одговор на питање зашто центар ове планете чини огромно гвоздено језгра обавијено изузетно танком кором магматских стена.
Кинези су се на велика врата вратили у свемирску трку. На годишњем заседању Народног кинеског конгреса, у Пекингу је представљен програм слања истраживачке летелице на Марс, постављање стелне свемирске станице у орбиту и револуцију у свемирским путовањима - развоја свемирског брода на нуклеарно гориво до 2040. године. Кина је средином маја лансирала сателит “Квекиао” који ће омогућити комуникацију између Земље и малог робота који ће током године стићи до неистражене тамне стране Месеца.
Пре неколико месеци компанија Илона Маска „Спејс икс“ тестирала је једну од најмоћнијих ракета „Фалкон хеви“. Ова 70 метара дуга ракета пројектована је да лансира у свемир терет тежине до 57 тона. Компанија тренутно ради на летелици која би могла да дође до „Црвене планете“, а која би могла кренути пут Марса већ средином 2019. године. Још једна америчка компанија „Орион спан” ће ускоро пружати услугу свемирког путовања.У питању је луксузни свемирски хотел „Аурора Стејсн“ који ће наводно бити лансиран 2021. године, а први гости ће „ући у собе“ 2022. године. Неће свако моћи да резервише годишњи одмор у свемиру јер ће 12 дана коштати 9,5 милиона долара.
Силвиа Ковач
