АЈКУЛЕ ИМАЈУ "ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ", НЕ ЖИВЕ УСАМЉЕНИЧКИ Бирају с ким „причају“, с ким се друже а бирају и партнера
Ајкуле не живе усамљенички како се дуго веровало, већ формирају сложене друштвене мреже и показују јасне преференције при одабиру јединки са којима ступају у интеракцију, покзују резултати студије.
Истраживање спроведено на ајкулама врсте бик ајкула у морском резервату ајкула на Фиџију, објављено у часопису "Енимал бихевиоур", показало је да ове животиње развијају стабилне друштвене везе засноване на поновљеним интеракцијама између истих јединки.
Главна ауторка студије Наташа Маруси, истраживачица са Универзитета Ексетер у Великој Британији, навела је за Ал Џазиру да ајкуле, слично људима, формирају различите нивое односа, од повремених контаката до блискијих веза, као и да избегавају поједине јединке.
"Ајкуле не ступају у контакт случајно, већ бирају партнере на основу стварних друштвених преференција", истакла је Маруси у разговору за катарску телевизију.
Анализом хиљада сати посматрања утврђено је да ајкуле имају тенденцију да се задржавају у близини одређених јединки, уместо да се насумично крећу у групи, што указује на постојање организованих друштвених структура.
Истраживачи наводе да се такве везе временом учвршћују, посебно због честих сусрета на истим местима, попут локација за храњење, где се јединке редовно окупљају.
Резултати показују да одрасле ајкуле имају централну улогу у тим мрежама, јер су најактивније у интеракцијама и повезане са већим бројем јединки, док млађе и старије ајкуле чешће остају на периферији друштвене структуре.
Студија је такође указала на разлике између мужјака и женки, односно да женке чешће формирају везе са другим женкама, док мужјаци показују већу склоност ка интеракцији са женкама и заузимају централније позиције у групи.
Старост је, према налазима, важан фактор у формирању односа, јер одрасле јединке чешће ступају у контакт са вршњацима, док млађе теже улазе у централне делове мреже, осим у случајевима израженије индивидуалне склоности ка интеракцији.
Иако тачни разлози оваквог понашања још нису у потпуности разјашњени, научници претпостављају да друштвене везе могу да помогну ајкулама у проналажењу хране, смањењу ризика од опасности и повећању шанси за размножавање, као и у размени информација о окружењу.
