Иако чини само два одсто наше телесне тежине, мозак дневно обрађује око 100 хиљада речи. Он управља и контролише све што радимо. Шта се са њим дешава после 60-те године?
„Процес старења се свакако дешава у читавом организму, па и у нашем мозгу. Смањује се течност, капацитети градивних материја, пре свега протеина, смањују се метаболички процеси, аболизам,а преовлађује катаболизам. И тако сеи смањује укупна запремина мозга“, рекао је Проф. др Ранко Раичевић, председник Друштва неуролога Србије.
Студије показују да на волумен мозга утиче и физичка активност. Баш као и срцу, плућима, мишићима и нашем мозгу је потребно вежбање.
„Студије су показале да ако се неко бави физичком активношћу, сат времена физичке активности ће за 0,2 одсто да повећа волумен мозга, истакла је Проф. др Сања Мазић, лекар спортске медицине, Медицински факултет у Београду.
„Мозак има 11 милијарди неурона и интернеурона..Волумен је дефинисан рођењем и онда долази до значајног повећања волумена и долази до обрта. Највећи број неурона су мотонеурони, нервне ћелије које су задужене за покрете, па је физичка активност та која покреће ту архитектонику“, напомиње др Ранко.
Физича активност преписује се и као превенција и као терапија.
„За старе људе физичка активност има пуно позитивних ефекета, превасходно на здравље кардиоваскуларног система, а знамо да се крвни суодви од наше 11 године мењају и да је то физиолошки процес. Она омогућава и лакше дисање, контролу шећера у крви која је опет нешто што се са старењем, физиолошки нормално јавља.“, рекла је др Соња Мазић.
Показало се да тренинг мозга утиче и на процес конгниције и запремине, тако да је вежбање начин да ти неурони раде стално, да те везе функционишу и тада се подржава та архитектоника и запремина“, закључио је проф. др Ранко Раичевић.
Комбинација умерене физича ктивности 5-10 хиљада корака и читање књига је савет који утиче и на архитектонику мозга и функционалних веза.
