НОВИ ТРЕНДОВИ
За једне слатко, за друге бизарно КАО ПРАМЕН БЕБИНЕ КОСЕ ИЛИ ПРВИ ЗУБИЋ, ЧУВАЈУ СЕ И ПОСЛЕДЊЕ КАПИ МАЈЧИНОГ МЛЕКА
Данас постоје разни начини да се искористи свака кап мајчиног млека, али и да се сачува успомена на овај важан период у одгајању детета.
Када се дојење заврши, неке мајке не желе да баце последње сачуване капи млека. Уместо тога, чувају их као успомену и претварају у предмете које могу да имају годинама.
Једна од најнеобичнијих идеја је накит од мајчиног млека. Неколико капи млека може да се сачува и преради, а затим угради у прстен, огрлицу, наруквицу, медаљон или минђуше. Млеко се најчешће комбинује са материјалом који омогућава да се направи мали, чврст украсни део, па мајка тако носи успомену на период дојења са собом. Овакав накит данас се нуди широм света.
Од млека праве и сапун
Можда још необичније звучи идеја да се мајчино млеко користи за израду сапуна. Овакви производи постоје као својеврсне личне успомене на период дојења, иако се не праве на исти начин нити имају исте карактеристике као обични сапуни. Појава сапуна од мајчиног млека бележи се међу различитим врстама успомена које су се појавиле уз тренд чувања млека.
Неке жене чувају само неколико капи
Не мора чак ни да буде направљен предмет. Неке мајке једноставно сачувају малу количину млека као успомену, слично као што се чувају прва бебина наруквица из породилишта, Постоје и специјализоване радионице које од сачуваног млека праве различите персонализоване успомене. Најчешће су то управо накит и мали украсни предмети, а данас постоје чак и сетови које мајке могу саме да користе код куће.
На први поглед, некоме ово може да делује прилично бизарно. Међутим, женама које бирају овакву успомену најчешће није важан сам материјал, већ оно што он представља.
За многе је то начин да сачувају мали део периода који је трајао месецима или годинама, а који се завршио много брже него што су очекивале.
Тако неколико капи млека, које би иначе завршиле у судопери, могу да постану нешто што мајка чува дуго након што је њено дете престало да доји.
Теодора Андрић