Грчеви у мишићима најчешћи су разлог болова у доњем делу леђа. Због тога терапија најчешће укључује опуштање напетости у мишићима. Ризик од грчева значајно се повећава ако су слаби мишићи у подручју стомака, напети на куковима, слаби леђни или јер је карлица превише нагнута напред.
Око 80 до 90 одсто одраслих особа осећало је болове у доњем делу леђа у неком периоду живота, али они се са старењем јављају све чешће. Први се јављају између 30. и 50. године због седелачког начина живота и пети су најчешћи разлог одласка лекару.
Мало одлежати да би болови у леђима престали звучи логично, међутим, није једино и најбоље решење. Једно истраживање је показало да особе које наставе нормалне и уобичајене активности раније примете престанак болова. Ако се дуго остане у истом положају, повећава се ризик од настанка упале зглобова.
Углавном није потребно снимање леђа јер снимци неће показати стање мишића или лигамената, осим уколико је било повреде леђа или ако болови не престају ни после неколико недеља.
Након првог налета болова треба се одмарати дан-два и наносити хладне облоге, потом топле да би се напети мишићи опустили. Лекови против болова се узимају једино ако су болови заиста несношљиви. Препоручиљиво је остати активан што је више могуће, док они које се одлуче да се неколико дана одморе, ваља да пробају да шетају сваких неколико сати јер ће кретање убрзати оздрављење. Посета доктору је, ипак, неизбежна ако се болови не ублаже или погоршају након десет дана.
Особе које спавају на умерено чврстом мадрацу много брже примете позитивне резултате, пошто он мање притиска на куковима и раменима те допушта сан у природном положају.
Киропрактичар, физикална терапија, јога или масажа могу много помоћи. Међутим, особама које пате од болова дуже од седам дана и стручњаци препоручују алтернативне облике лечења, чак и након свих предузетих мера.
Љ. Петровић
