Неколико кобасица и режњева сланине основни су састојци и комплетног енглеског доручка. Али научници су све љубитеље црвеног меса упозорили због најновијег закључка - само две порције црвеног меса недељно могу повећати ризик од развоја дијабетеса типа 2, преноси Нова.рс.
Истраживачи са Универзитета Харвард, који су испитивали навике у исхрани и стопе дијабетеса код 200.000 људи, саветују свима да би требало да се држе само једне порције црвеног меса недељно како би "оптимизовали здравље", пише Дејли мејл.
Типична порција од 70 грама је два дебља режња сланине или једна и по кобасица - што значи да поменути енглески доручак на старту има око 130 грама црвеног меса. У порцију од 70 г стаје и, на пример, пет режњева шунке, или пет кашика куваног млевеног меса или пола јагњећег одреска.
Међутим, стручњаци који стоје иза новог здравственог упозорења оцењују једну порцију прерађеног црвеног меса као 28-45 г, док је порција непрерађеног црвеног меса 85 г.
Црвено месо је деценијама спорно због мноштва доказа који сугеришу да претерано конзумирање може повећати ризик од срчаних болести, рака и ране смрти. Иако је добар извор протеина, витамина и минерала - укључујући гвожђе, цинк и витамине Б - може садржати превише соли и засићених масти.
Прерађено месо такође може бити препуно контроверзних конзерванса и хемикалија додатих да одрже свежину, побољшају укус и изглед.
Нису пронађени конкретни разлози зашто црвено месо може довести до повећаног ризика од дијабетеса.
Два дебела режња сланине
Једна и по кобасица
Пет шнита шунке
Пола хамбургера
Једна трећина типичне шницле
Пет кашика спремљеног млевеног меса
Такође, унос црвеног и прерађеног меса повезан је са повећањем телесне тежине. Прекомерна тежина или гојазност су међу највећим факторима ризика за развој те болести.
Научници су додали да би замена црвеног меса за здраве изворе биљних протеина помогла да смањи емисију гасова заслужних за ефекат стаклене баште и у борби против климатских промена, као и да би се обезбедиле друге користи за животну средину.
Очекује се да ће се број одраслих који живе са дијабетесом више него удвостручити до 2050. године због пораста нивоа гојазности, показују истраживања.
